Viktof i Aragči vodiće sutra pre podne—prema ranijim najavama zvaničnog Teherana, moglo bi se reći, istorijsku rundu,  indirektnih pregovora Amerike i Irana o „nuklearnoj tematici“ . I to „uprkos ranijih najava Vašingtona da bi ovog puta na dnevnom redu trebalo da budu i druge teme“, barem tako navodi „Džeruzalem Post“. Prvi korak? Ustupak? Ishod će tek biti naveliko procenjivan na obe strane, u regionu, ali i širom sveta.

U međuvremenu, predsednik SAD  Donald Tramp već ranije je isticao da u slučaju Irana, i pored drugih opcija, može dati prednost diplomatiji. (https://www.ynetnews.com/article/q3hoxgv6t).

Sa druge strane, Teheran sada deluje , veoma zainteresovano za predstojeći dijalog (bez obzira na još nepreciziranu formu „indirektne“ razmene mišljenja).

„Ovaj diplomatski dijalog se vodi odgovorno i sa ciljem postizanja pravednog, prihvatljivog i poštovanog razumevanja u vezi sa nuklearnim pitanjem“, najavio je juče Ismael Bagei, portparol iranskog ministrastva inostranih poslova. (https://www.saba.ye/en/news3641668.htm). Prema Bageiju:  „Istovremeno, snosimo odgovornost da ne propustimo nijednu priliku da upotrebimo diplomatiju kako bismo zaštitili interese iranskog naroda i održali mir i stabilnost u regionu.“

Koliko ima mesta optimizmu, da će visoki izaslanici Vašingtona i Teherana ovog puta doći do obostrano prihvatljivog saglasja, neizvesno je.

Bilo kako bilo, Maskat je opet pokazao da za Amerikance i Irance , i niz drugih, uticajnih aktera, već neko vreme svojevrsni „diplomatski magnet“.

Tako je na primer, Oman, u areni izrazito podeljenih strana, svojevremeno javno podržao mirovne razgovore Egipta sa Izraelom 1977. i pregovore u Kemp Dejvidu 1978. Koliko 1980.  Maskat je bio prva arapska prestonica koja je ušla u delikatni vojni sporazum sa Amerikom.

Bivši direktor CIA Vilijam Berns u svojoj knjizi „Pozadinski kanal” („Back Channel”), otkrio je koliku je ulogu igralo posredovanje Omana u potpisivanju nuklearnog sporazuma Zapada sa Iranom 2015. godine. Prema Bernsu, iranski zvaničnici su porukom preko Omana još 2012. predložili SAD prvi susret u Maskatu.

Koliko će veštine diplomata „Švajcarske Srednjeg Istoka“—kako mnogi vide Oman, predstojećeg vikenda uspeti da približe Vitkofa i Aragčija, liči na „pitanje za milion dolara“.

Gužva na obalama Crvenog mora sve zamršenija Ko je rekao da je trgovačka plovidba na južnim prilazima Crvenom moru odskora ponovo bezbedna?

Ansar Allah, pobunjenički pokret jemenskih Huta, inicijator oružanih napada na izvesno brodovlje od novembra 2023.—izvršio je 29. septembra prošle godine nadomak Adenskog zaliva, poslednji atak na jedan civilni brod (Minervagracht). Potom, 43 dana kasnije, Ansar Alah je objavio kraj oružanih dejstava. ( https://maritime-executive.com/article/houthis-announce-end-of-red-sea-shipping-attacks ).

Ipak, početkom 2026. između Sueca i krajnjeg severozapada Indijskog okeana, kretalo se 60 odsto manje brodova nego u istom periodu 2023 (https://splash247.com/suez-traffic-still-60-down-100-days-after-last-houthi-attack/. Šta to i dalje koči mega—trgovačke prevoznike da masovno vrate brodovlje na najkraću pomorsku transportnu rutu između tržišta Istoka i Zapada? Iza ovog upadljivog oklevanja, stoje čini se, i brojne geopolitičke nedoumice. (https://channel16.dryadglobal.com/maritime-security-outlook-gulf-of-aden-escalations-gps-interference-in-the-gulf-and-piracy-risk).

Jedna među njima, svakako je dalji razvoj mozaika geopolitičkih izazova duž dve obale Crvenog mora, i dalje, do roga Afrike. Geografski, na zapadnoj obali, od luka Port Sudan (Sudan), i Masave (Eritreja) do Berbere (Somalilend), do Mogadiša (Somalija) i Džibutija.

Istovremeno, na istočnim obalama Crvenog mora, od luka Eilat (Izrael), Džeda (Saudijska Arabija) i Hodeida (Jemen), na jugu, možda i do Port Luisa (Mauricijus)… U toj areni, dva naizgled nepovezana seta dogadjaja, mogli bi na duže straze doprineti novim procenjivanjima „ mirnog mora“ u tom regionu.

Naime, iznenadni prodori južnjačkih separatista u Jemenu ka strateškoj luci Mukala, i tim povodom oštro sučeljavanje Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata krajem decembra, kao da ukazuju da između Rijada i Abu Dabija ulaze u novu trusnu fazu…  https://edition.cnn.com/2026/01/05/middleeast/uae-saudi-power-struggle-yemen-intl

Na suprotnoj obali Adenskog zaliva, poseta izraelskog šefa diplomatije Gideona Saara 6. januara Hargeisi (na slici)—glavnom gradu Somalilenda,  a na poziv predsednika Somalilenda Abdirahmana Mohameda Abdulahija nova je potvrda spremnosti pojedinih globalnih aktera da geopolitički status quo nadalje odmeravaju aršinima svojih nacionalnih interesa. Inače, koliko 22. decembra Izrael je postao prva država članica UN koja je priznala Somalilend (odvojio se od Somalije 1991). Saar je inače u Hargeisi objavio da su se Izrael i Somalilend dogovorili o imenovanju ambasadora i otvaranja ambasada. „ To ćemo brzo učiniti“, najavio je Saar, dodajući da dve zemlje žele da grade trajno i toplo prijateljstvo ne samo između dve vlade, već takođe između naroda Somalilenda i naroda Izraela ( https://www.al-monitor.com/originals/2026/01/first-israels-foreign-minister-visits-somaliland-what-know).

Koliko je tu prijatelja u okruženu, zagonetka je.

U areni Ormuskog prolaza, odakle SAD i Kina, dve vodeće ekonomije sveta pažljivo neguju svesrdne odnose sa svojim  energo—diplomatskim partnerima duž Persijskog zaliva, Rusija ovih dana signalizira nova povezivanja sa Omanom. (Na kraju krajeva, Oman je uz Rusiju I niz drugih petro—država, ušao u „OPEK-u plus“ 2016. )

Naime, strateška, poslovno—trgovinska, ali i turistička saradnja dve petro—države koje su nedavno obeležile 40 godina diplomatskih odnosa, od početka ove decenije u osetnom je porastu, saopšteno je tokom nedavnih susreta visokih predstavnika zvaničnog Maskata i Moskve. (https://timesofoman.com/article/164962-oman-russia-hold-strategic-dialogue-session-in-muscat).

Koje su sve teme od zajedničkog interesa razmatrali general—major Idris Abdulrahman al Kindi,  generalni sekretar Saveta za nacionalnu bezednost Omana i Sergej Šojgu, sekretar Saveta za bezbednost Ruske Federacije, sredinom novembra tokom Drugog Strateškog dijaloga Omana i Rusije, nije potom obelodanjeno.

Ubrzo potom, sultanat na jugoistoku Arabijskog poluostrva, u združenoj kontroli Ormuskog prolaza sa Iranom, istančanih odnosa sa SAD i Velikom Britanijom,kao i sa Kinom ( kupuje sedam odsto nafte od Omana), legendarni međunarodni diplomatski pregovarač, dogovorio je godišnje održavanje Poslovnog foruma sa Rusijom. (https://forumspb.com/en/news/news/rossija-i-oman-ukrepljajut-ekonomicheskoe-sotrudnichestvo-itogi-biznes-foruma-v-maskate/)-

U isto vreme, tokom radne posete Omanu, zamenik ruskog premijera Marat Husnulin, podsetio je  na Forumu da je trgovinska razmena između dve zemlje, u periodu 2020—2024. porasla 62,3 odsto ( sa očekivanjem da dostigne 340 miliona američkih dolara). I to podstaknuta naročito novim ruskim investiicjama u Omanu. (http://government.ru/en/news/56924/).

Poređenja radi, trgovinska razmena Omana sa SAD lane je iznosila 3,2 milijarde dolara (https://www.congress.gov/crs-product/RS21534).

Bilo kako bilo, na spisku država vodećih svetskih proizvođača nafte, Oman je danas na 21. mestu, uz procene da bi petro—rezerve države sa obalom dugom preko 1900 kilometara, mogle biti iscrpljene, već za neku deceniju.

Sa tim, nova istraživanja potencijalnih nalazišta nafte ( i na terenu Gubernije Severni Al Batinh na Arabijskom moru (na slici), „ tik“ ispod Ormuskog prolaza), modernizacija luka, infrastrukturni projekti, proizvodnja halal—hrane, turizam… neka su od polja investcione saradnje o kojima je bilo reči tokom nedavnog Poslovnog Foruma Rusije i Omana u Maskatu. Među brojnim učesnicima tog skupa bio je i Said Ali Al Abri, predsednik ogranka Severni Al Batinah pri Privrednoj komori Omana.

Tako je na primer, luka Kasab na poluostrvu Musandam—eksklavi Sultanata od Omana, nedavno ugostila mega—kruzer Mein Schiff sa oko 2500 turista i skoro 1000 članova posade, sve uz tradicionalnu muziku, ples, i ponudu rukotvorina te brdovite gubernije sa oko 50.000 stanovnika. Zvanični Maskat u turističkoj sezoni 2025-2026 očekuju pristan čak 43 mega—turistička broda u luci Kasab!

Turizam je inače živa tema na dve obale Persijskog Zaliva. Eventualni nastavak junskog „dvaneastodnevnog rata“ između Izraela i Irana, je druga.

Tako, sa jedne strane biva, da su se koliko početkom novembra (tokom Svetske turističke berze u Londonu),  Oman, Saudijska Arabija, Katar, Abu Dabi, Dubai i Bahrein dogovorili da zajednički razvijaju regionalnu industriju krstarenja (https://www.muscatdaily.com/2025/11/11/gcc-expands-cruise-arabia-alliance-to-boost-regional-cruise-tourism/). To, samo nekoliko sedmica nakon što su Saudijska Arabija i Kina zaokružile treće zajedničke pomorske vežbe („Plavi mač“) u Persijskom zalivu. „Ova zajednička obuka, kao treća verzija serije „Plavi mač“ između dve mornarice, označila je prvu zajedničku obuku koju su organizovali kineska mornarica PLA i Grupa za specijalne operacije 1 Istočne flote Kraljevske saudijske mornarice. Premeštanje iz zapadnog u istočni deo Saudijske Arabije dodatno je istaklo orijentaciju zajedničke obuke ka stvarnim borbenim dejstvima“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Kine. (http://eng.mod.gov.cn/2025xb/N/JE/16421463.html).

Istovremeno, na istočnoj obali Persijskog zaliva, mediji iz Teherana ove sedmice skreću pažnju na razvojni potencijal turizma na iranskom ostrvlju oko Ormuskog prolaza. (https://en.mehrnews.com/news/238553/Best-season-to-explore-Iran-s-Persian-Gulf-Islands).

„Kako jesen stiže sa svojim blagim vremenom i mirnim vodama, Persijski zaliv se transformiše u jednu od najprivlačnijih turističkih destinacija u regionu. Od užurbanih pijaca Kiša i Kešma do netaknute prirodne lepote Hengama, Lavana i Ormuza (na slici), južna iranska ostrva nude savršen spoj kulture, trgovine i priobalnog šarma. Ovo je najbolje doba godine za istraživanje ovih dragulja Persijskog zaliva — gde se tirkizne vode susreću sa živopisnim lokalnim tradicijama i rastućim mogućnostima za ekoturizam i trgovinu“, navodi agencija Mehrnews. Sve to, nakon najnovije posete visokih iranskih vojnih zvaničnika pojedinim iranskim ostrvima u blizini Ormuskog prolaza. „Spremnost na iranskim ostrvima se povećala u poređenju sa ranije, i mi smo potpuno spremni da se suočimo sa bilo kakvom pretnjom u odbrani naših kopnenih i morskih granica“, izjavio je general-major Golam-Ali Abdolahi, komandant Centralnog štaba Hatam al-Anbije, glavnog ratnog komandnog centra zemlje prilikom obilaska ostrva Veliki Tunb, Mali Tunb, Bu Musa i Siri.  (https://www.tehrantimes.com/news/520283/Iran-s-war-room-chief-visits-Persian-Gulf-islands-as-threats).

Hoće li turizam uskoro procvetati nadomak Ormuskog prolaza, neizvesno je.

Baš kao i Betovenova muzika koju je saudijski princ Mohamed bin Salman (u to vreme zamenik prestolnaslednika) svirao na klaviru septembra 2015. na Ramadanskoj večeri u kući ondašnjeg šefa američke diplomatije Džona Kerija (https://www.nytimes.com/2016/10/16/world/rise-of-saudi-prince-shatters-decades-of-royal-tradition.html).

Mnogo je nota odsvirano od tada.

Danas princ prestolonasednik najveće sunitske monarhije na svetu, istovremeno ključnog svetskog izvoznika nafte, Mohamed bin Salman (40), uskoro putuje u zvaničnu posetu SAD (18. –19.novembra), prvi put od 2018.

Pitanje je da li će tamo ovog puta biti vremena za klavir: veštačka inteligencija, odbrana, nuklearna saradnja, trgovina… nezvanično neke su od tema na repertoaru.

U međuvremenu, Saudijska Arabija je danas prva arapska država koja je na nepredvidivu scenu Bliskog i Srednjeg Istoka uvela Islamsku Republiku Pakistan, koja poseduje atomsku bombu. Tako je Saudijska Arabija potpisom Mohameda bin Salmana stupila, po drugi put u odbrambeni savez sa Pakistanom, šokirajući tim potezom brojne aktere u regionu i posmatrače diljem sveta. Inače, koliko 1967. Saudijska Arabija i Pakistan skolipili su odbrambeni savez dva meseca nakon pobede Izraela u “Šestodnevnom ratu”. Više od pola veka kasnije, novi odbramebni savez Saudijska Arabija i Pakistan, ozvaničili su samo nekoliko dana nakon što je Izrael izvanrednom preciznošću gađao lokaciju tajnovitog skupa dela rukovodstva Hamasa u Dohi, glavnom gradu Katara, na zaprepašćenje domaćina, brojnih suseda i drugih.

Ako je jedna od dve članice tog saveza napadnuta, druga se obavezuje da će  reagovati. Tako otprilike glasi ključna stavka dokumenta utanačenog 17. septembra.

Da li je Rijad o ovom potezu prethodno upoznao Vašington, golica radoznalost mnogih. Gde je tu zvanični Islamabad u očima Vašingtona, delikatno je pitanje.

U međuvremenu, pojedini izveštaji navode da su  –tokom nedavnog zasedanja Generalne Skupštine UN, premijer Pakistana Šehbaz Šarif i Feldmaršal Asim Munir 26. septembra čekali jedan sat na susret sa predsednikom SAD Donaldom Trampom ( https://www.wionews.com/world/pak-pm-shehbaz-sharif-s-long-wait-for-trump-dubbed-as-welcomed-on-red-carpet-in-islamabad-1758878496218).

Bilo kako bilo, zvanični Islamabad je susret ocenio kao “dobrodošlicu na crvenom tepihu”. Nešto kasnije, pojavili su se nepotvrđeni medijski izveštaji prema kojima je Islamabad naznačio Vašingtonu mogućnost saradnje oko izgradnje strateške luke na Arabijskom moru, “na korak” od Irana.

Kako stvari sada stoje, saudijski princ prestolonaslednik Mohamed bin Salman pre novembarskog puta u Vašington, u Rijadu dočekuje pakistanskog premijera Šebhaza Šarifa (27—29. oktobra). Jedna od zvanično najavljenih tema susreta Mohamed bin Salman—Šebhaz Šarif jesu i“ geopolitičke promene”.

Koje “promene”, nije precizirano.

Bilo kako bilo, glavni grad Katara, Doha doživela je u junu „raketni šok“iz vedra neba, kada je Iran tokom „dvanaestodenvnog rata“ protiv Izraela, gađao bazu al Udeid, zapadno od Dohe. Izveštaji o rezultatima te vojne akcije Teherana, protivurečni su.

U međuvremenu, ovonedeljno dejstvo ratne avijacije Izraela u kojoj je deset bombi izbačeno na stambenu zgradu u elitnom kraju Dohe—kako bi izuzetno preciznim gađanjem eliminisala tamo okupljenu grupu lidera Hamasa—predstavlja drugi vojni udar na ključnog saveznika SAD u nemirnom regionu Arabijskog poluostrva i Persijskog zaliva.

U nizu potonjih reakcija Katara, Izraela, arapsko—iranskog komšiluka, i šire međunarodne zajednice, nekoliko signala ukazuje na moguće širenje arene sukobljavanja u tom regionu. Možda i dalje.

Sa svoje strane, premijer Katara šeik Mohamed bin Abdulrahman Al Tani upozorio je da je „Država Katar posvećena odlučnoj akciji protiv svega što je usmereno na njene teritorije, zadržava pravo da uzvrati i preduzeće sve neophodne mere da uzvrati“.

Sa svoje strane,  premijer Izraela Benjamin Netanjahu upozorio je:“Kažem Kataru i svim nacijama koje pružaju utočište teroristima, ili ih proterajte ili ih privedite pravdi — jer ako vi to ne učinite, mi ćemo“.

Neizvesno je da li bi Savet bezbednosti UN, na vanrednoj sednici zakazanoj na zahtev Alžira i Pakistana, mogao da neutrališe navedene najave al Tanija i Netanjahua.

U međuvremenu, posmatrači sa strepnjom šire geografske karte.

Sedište Hamasa u Dohi, američka vojska u al Udeidu, mirovni pregovori za Gazu, sudbine izraelskih talaca, energo—partnerstvo sa Iranom… da li je Katar danas u poziciji da održi svoju brižljivo negovanu neutralnost? I da li je neutralnost i dalje moguća opcija?

Iz drugog registra: ako lideri Hamasa iz Dohe krenu da se kreću po regionu Arabijskog poluostrva i Persijskog zaliva, a možda i negde dalje, diljem Azije, ko bi sve kome mogao da se nađe na meti?I ko sve onda može da zadrži „pravo na uzvraćanje“. I onda kakvo „uzvraćanje“?

Kako stvari sada stoje, čini se da udari najpre Irana,  a sada i Izraela na teritoriju suverenog Katara, podsećaju na počesto delikatnu  ranjivost aktera „između dve vatre“.

Koliko ovih dana, iranski šef diplomatije Abas Aragči ustvrdio je da je zvanička politika Teherana „apsolutno jasna“ u težnji ka miru i stabilnosti u vitalnom plovnom putu Persijskog zaliva. „Iran je proizvođač i izvoznik nafte, a njegova ekonomija u velikoj meri zavisi od nje. Zato želi slobodnu plovidbu za sve“, poručio je Aragči.

Nešto pre toga, Hosein Šarijatmadari, predstavnik Alija Hamneija vrhovnog vođe Irana, naveo je da Teheran „ može da uvede „ograničenja protiv SAD , Francuske, Velike Britanije i Nemačke u Ormuskom moreuzu i da im ne dozvolimo da plove.Samim objavljivanjem takvog ograničenja, cena nafte će skočiti na 200 dolara, a najveći ekonomski udarac biće nanet neprijatelju“ ocenio je Šarijatmadari.

Koliko onda ima do ocene pojedinih petroaktera u Zalivu, da u vremenu kada 80 odsto tamošnje nafte putuje na Svetsko more kroz Ormuski prolaz, treba razmišljati o kopnenim naftovodima, na primer  do (budućih) terminala u južnim lukama Omana ili do Janbu-a, luke Saudijske Arabije na Crvenom moru? Odgovor je neizvestan.

U međuvremenu, Oman vrhunskom diplomatijom negovano razvija dijapazone odnosa i sa Kinom i sa SAD. Široka paleta obuhvata tu i mogućnosti novih vojnih odnosa zvaničnog Maskata sa Pekingom i Vašingtonom.

 Koliko u maju, Pentagon je Ministarstvu odbrane Omana ponudio širok  paket bespilotnih površinskih i podvodnih vozila. Dva meseca kasnije, brigadir Vu Sinjuan, vojni ataše Kine, ocenio je da strateško partnerstvo Pekinga i Maskata donosi „plodnosnne rezultate u pragmatičnoj saradnji u svim oblastima“. Peking po svemu sudeći, ozbiljno računa na unapređivanje vojno—bezbedonosnih odnosa sa Maskatom. „Radujemo se produbljivanju saradnje između dve strane u vojnoj i bezbednosnoj oblasti, što će koristiti obema zemljama i doprineti regionalnom miru i stabilnosti“, dodao je Vu.

U međuvremenu, upućeni posmatrači ističu da Maskat ovih dana uveliko razmatra nedavne ponude Pentagona.

Nesmetani izvoz saudijske i iranske nafte kroz Ormuski prolaz i dalje na Indijski okean—deluje kao takva. Kako stvari sada stoje, u dijalogu Saudijske Arabije i Irana, dve osnivačke članice OPEK-a, treća strateška država regiona –Oman (članica OPEK plus od 2016 godine) sve više deluje  kao nezobilazni partner.

Sa jedne strane, zato što je plovidba Ormuskim prolazom pod zajedničkom upravom Irana i Omana od 1975. godine (Iran—Oman Maritime Boundary Agreement). A sa druge, zato što su saudijski princ prestolonaslednik Mohamad bin Salman i princ prestolonaslednik Omana Sajid Tejazin bin Haitam, dugogodišnji znanci, imenovani budući čelnici država Arabijskog poluostrva na čije diplomatske veštine sve više računaju međunarodni i regionalni akteri.

U međuvremenu, bojazan globalnih petro berzi da bi Teheran mogao kad—tad da zatvoriti Ormuski prolaz ne jenjava. Što zbog sporadičnih objava radikalnih aktera, što zbog izveštaja da je komandant mornarice Irana kontradmiral Šahram Irani ovih dana obišao površinske i podvodne pomorske jedinice raspoređene u Ormuskom prolazu.

Pomorski poredak u Ormuskom prolazu ipak je drugačiji

Naime, pomorski saobraćaj koji ulazi i izlazi iz Arapskog zaliva kroz Ormuski moreuz, drži se dobro utvrđenih morskih puteva koje je odobrila Međunarodna pomorska organizacija UN. U okviru tog rasporeda ruta , na najužem mestu, i severni/ulazni i južni/izlazni “kanal” idu vodama Omana.

Ali, vremena se menjaju.

Besomučna razmena raketa i eskalacija pretnji izmedju Izraela i Irana, proletos , nagnali su petro—prevoznike da osetno izmene tradicionalnu rutu pri ulasku i izlasku kroz Ormuski prolaz. Naime, unutar moreuza, brodovi se uglavnom drže u potpunosti u vodama Omana, dok su u severnom/”ulaznom kanalu“ ranije plovili rutom uz ivicu teritorijalnih voda Irana: zgusnut pomorski saobraćaj svakako povećava šanse od incidenata raznih profila.

Uza svu ovu gužvu, Kraljevska mornarica Omana (RNO) je na nogama, posebno nakon izveštaja o kretanju izraleskih podmornica ka vodama Zaliva. Kuda sve Kraljevska mornarica Omana trenutno raspoređuje svoje brodove koji deluju iz pomorskih baza na poluostrvu Musandam nije u javnom domenu. Neizvesno je takođe, i kojim tonom ovih dana  međusobno komuniciraju zvanični Maskat i Teheran.

U međuvremenu, sa dvora vladara Omana Haitama bin Tarika, stižu vesti da je njegov sin princ prestolonaslednik Sajid Tejazin bin Haitam u jeku izrade novog diplomatskog modela Maskata koji  uključujue stratešku ulogu Omana u de—eskalaciji između Irana i Izraela, kao i oko sukoba u Jemenu i širih kriza u regionu.

Dva vladarska naslednika na Arabijskom poluostrvu: u Rijadu i Maskatu, kreću se diplomatskim stazama koje se u stvari sustiču.