Uvaženi gost svakako je ovih dana mogao biti zadovoljan prijemom u Rijadu.
Naime, saudijski princ prestolonaslednik Mohamed bin Salman lično je 3. septembra dočekao, i nakon širokih razgovora, istog dana, lično i ispratio predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohameda bin Zajeda. Ovaj susret bin Salman—bin Zajed upriličen je, inače, uoči najavljene, virtuelne sednice osam država petroizvoznica iz sastava OPEK-a i grupacije OPEK plus ( Saudijska Arabija, Rusija, Irak, UAE, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman) u nedelju, koja već danima izazaziva upadljivu nelagodu na svetskim petroberzama. To stoga, što globalna petro—tržišta ne mogu da procene o čemu bi tačno spomenuti oktet mogao 7. septembra da debatuje, mada su očekivanja da bi trebalo da bude reč o eventualnom (drastičnom?)novom nivou povećanja petro—proizvodnje u oktobru, možda I nadalje.
Nervoza na berzama, prilično je razumljiva.
Naime, OPEK I OPEK plus u ovom trenutku isporučuju oko polovine svekolike nafte na svetskom tržištu: Saudijska Arabija I Rusija—predvodnice te dve grupacije proizvode najviše (sa ambicijom daljeg rasta), dok su UAE odavno zainteresovani da svoju proizvodnju sa sadašnjih oko 3,2 miliona barela/dnevno, što pre podignu na četiri miliona b/d, a kasnije i na čitavih 5 m b/d.
I to, uprkos tekućem, postojanom padu cena barela na svetskom tržištu, protivurečnim izveštajima o globalnim viškovima nafte, i pratećih nedoumica o privrednom rastu i tražnji vodećih kupaca, prvenstveno Kine. Petro—oktet inače berze drži „na tankom ledu“ od ovog proleća, nakon potpuno neočekivane odluke da od aprila, svakog meseca združeno, podižu svoju proizvodnju barela, sa namerom da za 18 meseci vrate na tržište oko 2,2 miliona barela. Šta je bio motiv iza te odluke, i danas muči berze.
Da usliše želju američkog predsednika Donalda Trampa za jevtinijim benzinom u SAD? Izbiju tlo američkoj konkurenciji kojoj se pumpanje ne isplati kad barel uporno pojevtinjuje? Ili, da pokušaju da povrate globalni primat i uticaj kakav je OPEK imao u decenijama velikih previranja na Bliskom i Srednjem Istoku u drugoj polovini 20, veka?
Bolje razumevanje motiva odluke—kakva god da bude 7. septembra, možda iziskuje drugačiji pogled na delikatne međusobne odnose koje neguju Mohamed bin Salman, Mohamed bin Zajed i šef Kremlja Vladimir Putin.
Najnoviji primeri?
Ruski predsednik je naime nakon nedavnog susreta sa liderom SAD telefonom obavestio Mohameda bin Salmana, ne samo o toku razgovora povodom rata u Ukrajini, već i o razlozima zašto je sastanak Putin—Tramp održan u Ankoridžu na Alajsci, a ne u Rijadu. Putin je potom, bin Salmanu poslao i pismo, o čijem se sadržaju malo zna. U međuvremenu, Mohamed bin Zajed je skoro izrazio spremnost UAE da udvostruči investicije u Rusiji.
Šta je sve danas nafta za Mohameda bin Salmana, Mohamed bin Zajeda i Vladimira Putina u njihovim komunikacijama?
Inače, zrno misterije pred 7. septembar, dodao je juče Aleksander Novak, zamenik ruskog premijera. Nema unapred zacrtane teme, učesnici uvek razmatraju tekuću situaciju i: “na osnovu toga, na licu mesta odlučuje se o problematici”, poručio je Novak.
Petro—berzama izgleda samo ostaje da čekaju.
