Pretstojeća poseta saudijskog princa prestolonaslednika Mohameda bin Salmana Vašingtonu sredinom novembra, pokazaće da li najveća sunitska monarhija vidi u Americi ključnog strateškog partnera, u periodu fragmentacije tekućeg svetskog poretka. Odnosno, indirektno da li zvanični Rijad namerava dai dalje širi linije saradnje sa Kinom? Primera radi, mornarice Saudijske Arabije i Kine održale su u oktobru treće vojno—pomorske vežbe („Plavi Mač“), u Persijskom zalivu. Istovremeno, kineski uvoz nafte iz Saudijske Arabije od jesenas je u izglednom porastu (https://www.reuters.com/business/energy/saudi-crude-oil-supply-china-set-surge-october-trade-sources-say-2025-09-11/)
U međuvremenu, iz susreta američkog predsednika Donalda Trampa i saudijskog princa—prestolonaslednika Mohameda bin Salmana u Beloj kući, možda će biti jasnije da li Rijad ima na umu zbližavanje sa nekim drugim zemljama, na primer sa Venecuelom.
Otkud baš pomen Venecuele?
Sa jedne strane zato, što su Venecuela i Saudijska Arabija , prva i druga država na globalnoj listi petro—zemalja sa najvećim dokazanim rezervama nafte (303 milijarde barela, odnoso 267,2 milijarde barela). Petro—džinovi takvog potencijala, Karakas i Rijad u nekom idealnom svetu, odavno biti multidimenzionalni partneri. Da o tome postoje aktuelna razmišljanja—naizgled sasvim „bočno“, svedoči i izlaganje Letisije Gomes ministarke turizma Venecuele ovih dana u Rijadu, tokom Genralne skupštine UN o turizmu. Postoje „izvranredne“ mogućnosti za razvoj turističke saradnje Venecuele i Saudijske Arabije, naglasila je ministarka Gomes, ističući nameru zvaničnog Karakasa da Venecuela postane „kapija“ putnicima namernicima u tom regionu Latinske Amerike. (https://english.aawsat.com/business/5206898-venezuela-says-%E2%80%98extraordinary%E2%80%99-opportunities-available-tourism-cooperation-saudi). Uz put, Kina je trenutno vodeći kupac nafte iz Venecuele i aktivan petro—investitor (u oblasti Lago di Maracaibo, na slici).
U međuvremenu, stvari oko nafte Venecuele, sve više se komplikuju.
Naime, SAD –vodeći svetski proizvođač nafte, odskora istura super—moćnu armadu put Latinske Amerike, naročito Venecuele. Sve sa zvaničnim obrazloženjem da je u pitanju odlučna borba protiv ilegalnog krijumčarenja narkotika u SAD. Borba u kojoj je inače na pučinama Atlantika i Pacifika već pobijeno preko 60 ljudi.
U međuvremenu, posmatrači sve više dovode u pitanje taj „anti—narko“ argument Vašingtona. Tako, medijska kuća bne IntelliNews (sa sedištem u Berlinu) navodi da :“ Podaci američkih obaveštajnih službi pokazuju da Venecuela nije glavna tranzitna ruta za kokain i da ne proizvodi niti izvozi fentanil, sintetički opioid odgovoran za većinu smrtnih slučajeva od predoziranja u Americi“. (https://www.intellinews.com/is-venezuela-s-resource-wealth-trump-s-real-target-409446/).
Istovremeno, sve prisutniji je i narativ da je „vojno—pomorska opsada“ Venecuele, u stvari mogući izgovor i za ambiciju preuzimanja naftaških polja Venecuele ( https://www.nytimes.com/2025/11/04/us/politics/trump-weighs-attacks-venezuela.html).
Povezanost Venecuele sa pitanjem—o mogućem profilu daljih odnosa Rijada i Vašingtona, mogla bi se naslutiti i iz pokazatelja koliko (rekordno) američke rafinerije nafte u Američkom zalivu poslednjih meseci uvoze lož ulja sa Srednjeg Istoka. (https://www.reuters.com/business/energy/us-gulf-coast-fuel-oil-imports-hit-25-year-high-amid-venezuelan-russian-2025-10-02/).
Rekordni rast o kome izveštava Rojters, rezultat je činjenice da su američkim rafinerijama trenutno nedostupni priželjkivaniji „teži“ petromolekuli iz Venecuele i Rusije ( obe petro—države su pod rastućim režimom sankcija i pritisaka SAD). U međuvremenu, “ lakši“ petro—molekuli sa Arabijskog poluostrva koji jesu u ponudi američkim rafinerijama, naprosto nemaju „sve ono“ što bi im doneli drugačiji petro—molekuli iz Venecuele. (O ruskima, drugi put).
Moglo bi se očekivati, da u odsustvu jasnog naklona Rijada prema Vašingtonu ovog meseca, američka armada ispred Venecuele postane još silovitija.
