Halo—Halo princa bin Farhana i Arakčkija, nepreciziranog vremena poziva i njegovog trajanja , bio je inače prvi javno objavljeni telefonski kontakt dvojice šefova diplomatija od izbijanja sukoba Izraela i SAD protiv Irana 28. februara. Uzvraćajući na američko—izraelska dejstva, Teheran je u 40 dana sukoba u više navrata žestoko tukao po ciljevima na Arabijskom poluostrvu(https://www.instagram.com/reel/DW3jnspDi1d/).

Koliko u sredu posle podne , Ministarstvo odbrane u Rijadu izvestilo je da je vazdušna odbrana Saudijske kraljevine „presrela devet dronova u prethodnih nekoliko sati, ne precizirajući ni lokacije, ni mete“ ( https://www.ft.com/content/115eb832-9a62-424f-a893-57156ce8abf7?syn-25a6b1a6=1).

Istog dana, nešto ranije, stigao je prvi izveštaj da je ključni saudijski „Istok—Zapad“ naftovod ,(na mapi, inače  između nalazišta Abqaiq na istoku zemlje i naftne luke Yanbu na Crvenom moru, dužine oko 1200 kilometara) bio izložen nekoj vrsti oružanog napada. Da li je to bio udar drona, i onda eventualno čijeg, ne navodi se u pažljivo sročenom tekstu londonskog „ Fajnenšal tajmsa“ koji je i prvi izvestio o tom incidentu.

Inače, sredinom marta, saudijski šef diplomatije princ  bin Frahan poručio je Iranu da su napadi na susede u regionu razorili svako poverenje u Teheran. „Iran više nije strateški partner, nikada to nije ni bio“, a mogao je biti „da je zauzeo drugi kurs“ (https://www.thenationalnews.com/news/gulf/2026/04/09/saudi-and-iranian-foreign-ministers-hold-first-call-since-start-of-iran-war/).

Tih dana, iranski šef diplomatije  Abas Arakči pozvao je Saudijsku Arabiju da iseli baze SAD sa svoje teritorije, uz opasku da Teheran gađa samo neprijateljske mete, odnosno da „ Iran poštuje Kraljevinu Saudijsku Arabiju u smatra je bratskom nacijom“.

Koliko u sredu nekakav incident—zvanično nepotvrđen, izgleda se dogodio na saudijskom naftovodu „ Istok—Zapad“ . Istog dana, šefovi dilomatija Saudijske Arabije obavili su telefonski razgovor, koji je inače obelodanjen tek dan kasnije, u četvrtak.

Nešto kao da se ne gađa oko udara na jedini naftovod kojim Saudijci u ovom trenutku mogu izvesno da isporučuju naftu kupcima u Aziji ?

*

Ne, ipak ne čini se da „investitori stvarno žele da veruju u bajke“ (https://www.ft.com/content/57f1c55a-7eab-4a3e-83d5-c8e228b7e99d?syn-25a6b1a6=1) čime, Keti Martin, kolumnista londonskog „Fajnenšal Tajms“-a nastoji da razume berzanske aktere koji od 28. februara bukvalno reaguju na svaku objavu, izjavu ili najavu 47. predsednika SAD.

„Tržišta zaista i dalje reaguju na predsednikove izjave“ –rečenica iz teksta pod naslovom „ Trampove priče i dalje zbunjuju tržišta“, povod je našem pitanju: „Šta biva kada/ako svetske berze prestanu da reaguju na izjave Donalda Trampa“? Preciznije, aktuelnog predsednika SAD, lidera najveće ekonomije sveta,  vrhovnog komandanta najače vojske sveta?

Kako stvari sada stoje, sukob SAD i Izraela protiv Irana daleko je od „bajke“, i još ne nagoveštava srećni kraj, šta god da bi to moglo biti za suprotstavljene aktere tekuće ratne drame u Persijskom zalivu. To da li bi „kraj“ mogao da se desi uskoro, i kako bi moglo da izgleda, prilično je neizvesno. Možda i zastrašujuće.

Kako petro—berze da se odrede prema najnovijim pretnjama predsednika SAD Donalda Trampa Irancima poput   „otvorite jebeni Ormuski prolaz, vi ludi gadovi, inače ćete živeti u paklu“ (https://www.theatlantic.com/ideas/2026/04/trump-iran-war-weapons/686685/). Ili onoj :” Mirovni dogovor u ponedeljak—utorak, ili ću celu zemlju da raznesem“ (https://www.aa.com.tr/en/americas/trump-says-iran-deal-possible-by-monday-or-tuesday-threatens-to-blow-everything-up-if-talks-fail/3892760) ?

Na stranu potonje reakcije Teherana, pape Lea, međunarodnih humanitarnih organizacija… smer sledećeg poteza svetskih berzi sutra, u ponedeljak 6. aprila deluje unapred poznato.

Naime, u postavci Breton—Vuds globalnog poretka, svetska tržišta nisu u poziciji da ne veruju predsedniku SAD.

Nije dakle reč o „bajci“, već o fundamentalnoj postavci globalnog poretka sa ključnim adresama u Vašingtonu od 1944. godine. U toj postavci, Donald Tramp je predsednik SAD  (u drugom mandatu) izabran ubedljivom većinom biračkih glasova, koji je krajem februara Ameriku u savezništvu sa Izraelom, uveo u rat protiv Irana.

Međunarodne berze po default—u poštuju sistemsku poziciju predsednika SAD u aktuelnom globalnom poretku.

Otuda basnoslovni košmari nakon Trampovih ratnih objava ovih dana, od kojih poneke bukvalno potiru onu od dan ranije.

Berze, čak i u slučaju tako protivurečnih prezentacija ratnog kursa Bele kuće, nisu u poziciji da ignorišu Trampove poruke: mnogo dolara i još pregršt drugog je u basnoslovnoj igri.

Sa druge strane, kako bi moglo da se manifestuje berzansko „ignorisanje“ u slučaju rata koji vodi Amerika?

Tako, kada predsednik SAD najavi da bi američka vojska mogla Irance uskoro da vrati u „kameno doba, gde im je i mesto“ (https://www.cbc.ca/player/play/video/9.7151916) ,  berze koliko sutra to povezuju za procenom o daljem snabdevanju sveta naftom, gasom … Prethodno, akteri globalne trgovine naftom treba nekako da zamisle i putovanje „ u kameno doba“…

Kada se uzme u obzir sve što se sada dešava u Persijskom zalivu, možda nedavne, odvojene procene Iranske revolucionarne garde, i Vud Mekenzija da bi barel nafte mogao da košta i 200 američkih dolara ( https://www.aljazeera.com/news/2026/3/11/irans-irgc-says-not-one-litre-of-oil-will-get-through-strait-of-hormuz; https://www.woodmac.com/blogs/the-edge/boiling-a-frog-could-oil-prices-test-us$200bbl/) –ipak bile stidljive?

*

Svetske petro—berze zasute su sada signalima da bi ratna dejstva u zoni Ormuskog prolaza mogla dovesti do „apokaliptičnog“ pogoršanja u daljem snabdevanju globalnog tržišta naftom, brišući barem za sada, i tračak nade da bi se sukob Izraela i SAD protiv Irana mogao uskoro okončati.

„Postoji „veliki, veliki rizik“ da bi petro—infrastruktura u Ormuskom prolazu predstojećeg vikenda mogla da bude oštećena…Na primer, iransko ostrvo Karg (površine 20 kvadratnih kilometara) (na slici), koje je ključni izvozni petro—terminal “—Bjarne Šildrop, glavni analitičar „Scandinaviska Enskilda Banken AB (SEB) upozorio je danas (13. mart)( https://www.rigzone.com/news/analyst_warns_of_big_big_risk_for_oil_over_weekend-13-mar-2026-183201-article/.

Prema Šildropu, „ Ukoliko bude oštećena (petro—instalacija na ostrvu Karg), imali bismo dugotrajniji manjak snabdevanja, daleko preko Trampove najave o ’ još dve nedelje’ (ratnih dejstava ). ’ Spot’ cena bi visoko poskočila…“.

Na ovoj liniji razmatranja mogućih scenarija razvoja rata otpočetog 28. februara, američka investciona banka DžejPi Morgan je 9. marta istakla je da bi „ slučaju da SAD i Izrael zauzmu ostrvo Karg, proizvodnja nafte u Iranu stala, podstičući dalje napade Teherana na regionalnu petro—infrastrukturu“ (https://www.reuters.com/business/energy/oil-shock-worsen-should-us-israel-seize-irans-kharg-island-jp-morgan-says-2026-03-09/).

Skladišteni kapaciteti na ostrvu Karg inače iznose oko 30 miliona barela: dok je tamo  sada u rezervoarima oko 18 miliona barela ( količina ekvivalentna za 10—12 dana izvoza pod normalnijim okolnostima).

Da li se stvarno, i onda već ovog vikenda, sprema invazija na Karg, neizvesno je.

U međuvremenu, iz Vašingtona stižu vesti da je SAD Pit Hegset ministar odbrane SAD odobrio zahtev Centralne komande SAD za raspoređivanje ekspedicione jedinice marinaca, koja obično uključuje nekoliko ratnih brodova i 5.000 vojnika. (https://www.wsj.com/livecoverage/us-israel-iran-war-news-2026?mod=WSJ_home_mediumtopper_pos_1).

Koliko dan ranije, Modžtaba Hamenei, novi vrhovni vođa Irana, u pisanoj poruci naglasio je da insistira na daljoj „blokadi“ Ormuskog prolaza (https://sg.finance.yahoo.com/news/oil-holds-above-100-stocks-030351605.html).

Ostrvo Karg je 25 kilometara od obale Irana, i oko 483 kilometra severozapadno od Ormuskog prolaza. Svetskoj ceni nafte ovog vikenda, možda baš tamo sledi „apokalipsa“…?

*

Kamal Harazi, spoljnopolitički savetnik vrhovnog lidera Irana ima viziju okončanja tekućeg ratnog sukoba Izraela i SAD protiv Irana (od 28. Februara) koja ne obuhvata diplomatiju, već siloviti ekonomski pritisak na “druge zemlje”.

“Više ne vidim prostora za diplomatiju…Nema prostora osim ako se ekonomski pritisak ne pojača do te mere da bi druge zemlje intervenisale kako bi garantovale prekid agresije Amerikanaca i Izraelaca protiv Irana“, izjavio je Harazi ove sedmice  u ekskluzivnom intervjuu za CNN (https://edition.cnn.com/2026/03/09/middleeast/iran-long-war-kamal-kharazi-interview-intl). Američka televizijska kuća navodi pritom, da je Harazi sugerisao da zemlje Persijskog zaliva i druge zemlje moraju da izvrše pritisak na SAD da okončaju rat.

U medjuvremenu, Iran je izašao sa proširenom listom “legitimnih meta”, među koje Teheran sada svrstava i kancelarije i instalacije “ Majkrosofta”, “Gugla”, “ Palantira”, “Nvidia”-e, “Orakla”, međunarodnih banki, klaud—infrastrukture u Izraelu …(https://www.aljazeera.com/news/2026/3/11/iran-declares-us-israeli-economic-banking-interests-in-region-as-targets). To izgledno može da uznemiriti domaćine stranog mega—biznisa na Arabijskom poluostrvu. Ali, mimo energouvoznika direktno pogođenih obustavom izvoza kroz Ormuski prolaz, ko bi još  mogao da se nađe među “drugim zemaljama” koje je Harazi spomenuo u interjvjuu za CNN ?

Odgovor možda treba potražiti na jugozapadnim obodima Arabijskog poluostrva, odakle stižu prve vesti o značajnim manevrima proiranskog pobunjeničkog pokreta Ansar Alah na severozapadu Jemena (https://jewishrhody.com/stories/iran-war-leaves-yemens-houthis-between-a-rock-and-a-hard-place-analysis,145058).

Na toj liniji mogućeg razvoja situacije, Nacionalna uprava za vanredne krize i upravljanje katastrofama Ujedinjenih Arapskih Emirata (NCEMA) demantovala je tvrdnje jemenskih Huta da su ispalili krstareću raketu u pravcu vazdušnog prostora UAE, preciznije ka nuklearnoj elektrani “Barakah”koja inače obezbeđuje 25 odsto elektroenergetskih potreba te zemlje (https://www.sabanew.net/story/en/25788).

Sa druge strane, Huti su već izašli sa pretnjom da bi sa novonastalom ratnom situacijom nad Persijskim zalivom,  mogli da zatvore uski pomorski prolaz Bab—el Mandeb, na jugu  Crvenog mora, između Arabijskog poluostrva i “Roga Afrike” (na mapi). Pomorskom rutom Istok—Zapad, kroz Bab el—Mandeb inače prolazi 10—12 odsto globalne pomorske trgovine ( mereno kargo težinom i vrednošću tovara) (https://isdo.ch/analysis-of-maritime-geopolitics-on-early-2026-the-red-sea-factor/).

Da li su Huti izvrše  “blokadu” Bab el—Mandeba, i time se pridruže iranskoj “rampi” nad Ormuskim prolazom, neizvesno je.

Globalne ekonomske posledice u slučaju takvog “duplog  crvenog semafora”, unapred deluju nezamislivo.

Svetska javnost u ovom trenutku, može samo da se nada skorom završetku sukoba Izraela i SAD protiv Irana: jedan od razloga za ovo teskobno uverenje jeste činjenica da se pojedini akteri zariču na ostvarenje svojih ultimativnih ciljeva borbom i do “poslednje kapi krvi”. (https://iranpress.com/content/315830/iran-army-chief-vows-defend-honor-until-last-drop-blood).

Ko bi proglasio “kraj”, i kako bi izgledalo “megdan polje” nad Persijskim zalivom (na mapi) nakon toga, deluje za sada potpuno neizvesno mnogima, ne samo sve nervoznijim svetskim trgovcima energenata, ili prvim susedima na već uzdrmanom Arabijskom poluostrvu.

Kako stvari sada stoje, procena američkog predsednika Donalda Trampa u ponedeljak, da je taj rat “veoma kompletiran” deluje nejasno ako se na primer uzme u obzir opseg delovanja vojnih snaga SAD već sledećeg dana u oblasti Ormuskog prolaza (https://www.theguardian.com/news/2026/mar/11/us-iran-strait-of-hormuz-mine-boat-attacks).

Jednako kao i ratne avijacije Izraela danas (sreda 11. mart) na zapadu Irana (https://www.jpost.com/middle-east/iran-news/article-889553).

Ali i istovremenih  iranskih raketnih udara na međunarodni aerodrom u Dubaiju i ciljeve širom Persijskom zaliva (https://www.ttnews.com/articles/iran-targets-oil-facilities).

Da li bi se “mala ekskurzija” –kako je predsednik SAD početkom sedmice opisao udar na Iran (https://fortune.com/2026/03/10/trump-says-iran-war-end-soon/), ipak mogla izroditi u istorijski ispit izdržljivosti učesnika ?

I, onda kojih sve profila “izdržljivosti”?

Najmanje dva signal ukazuju u ovom trenutku, da bi sukob Izraela i SAD protiv Irana, mogao da potraje.

Sa jedne strane stoji “razočaranje” predsednika SAD Donalda Trampa izborom Modžtabe Hamneija za vrhovnog verskog vođu Irana (https://www.aljazeera.com/news/2026/3/9/trump-slams-mojtaba-khameneis-appointment-as-iran-projects-defiance).

Inače, Modžtaba Hameneji izabran je za vrhovnog vođu šiitskog Irana, nakon atentata na njegovog oca vrhovnog vođe i ajatolaha Ali Hameneija ubijenog prvog dana udara Izraela i SAD na Iran 28. februara. Tada je  u noge izgleda bio ranjen i Modžtaba Hamenei (https://www.indiatoday.in/world/story/new-supreme-leader-mojtaba-khamenei-injured-in-war-but-safe-says-iran-presidents-son-2880277-2026-03-11).

U međuvremenu, razumevanju ratnog amfiteatra radi, šiitizam je „jedan od dva, odnosno tri glavna pravca (struje), denominacije u islamu“ (Rade Božović, Vojislav Simić, Rečnik Islama, st.191, 2010). U toj islamskoj zajednici  „ajatolah“ je : „ ’ božji znak’ , u šiitskom islamu visoko duhovno zvanje koje se dodeljuje jednom od 12 izabranih Alahovih vernika ili mudždehida, autoritativnih poznavalaca vere…Titulu ajatolaha dodeljuju od prošlog veka autoriteti—pravnici …koji su vezani za poznata šiitska učišta u Komu, Tebrizu ili Mešhedu…“ (ibid, st. 31).

Moglo bi se ovde postaviti pitanje: kako razumeti prošlonedeljni iskaz američkog predsednika Donalda Trampa da „mora da bude uključen u proces selekcije“ sledećeg iranskog lidera (nakon ubistva ajatolaha Ali Hameneija)? (https://www.reuters.com/world/middle-east/trump-says-he-needs-be-involved-selecting-irans-next-leader-axios-reports-2026-03-05/).

Da li Donald Tramp u aktuelnom sukobu sa Iranom razume neprijatelja tema je niza analiza ovih dana (https://www.bloomberg.com/opinion/articles/2026-03-10/iran-war-trump-doesn-t-know-his-enemy-that-gives-iran-an-edge; https://www.indrastra.com/2026/03/trump-sees-short-war-in-iran-tehran-is.html).

U odgonetanju te dileme fokus je uglavnom na uvidima u profile vojnih arsenala, strategija i taktika… Osvrt na one druge razlike izmedju aktera ovog rata nad Persijskim zalivom, možda upravo nosi razrešenja zagonetke o mogućoj dužini aktuelnog rata nad Persijskim zalivom.

Ako se u međuvremenu ne pojavi opšteprihvatljivi „diplomatski mesija“—pomiritelj…To bi mogao biti onaj drugi signal da bi ratna „tempirana bomba“ nad Persijskim mogla još da nastavi da kuca…

Arena ratnih pretnji na Bliskom i Srednjem Istoku, i eskalacija vojnih „varnica“ duž Baltičkog i Severnog mora, sustiču se ovih dana u vodama Gibraltarskog prolaza (na slici, satelitski snimak) i njegovoj atlantsko—sredozemnoj okolini, signalizirajući potencijalnu novu dinamiku u tom regionu.

Primer scenarija mogućeg  „bliskog susreta“ dogodio se protekle sedmice, kada je Gibraltaru sa Atlantika prilazio američki nosač aviona „Dzerald R. Ford”sa pratećom udarnom grupom brodova, u pratnji najmanje jednog broda ratne mornarice Španije (fregata Santa Maria). „Dzerald R. Ford“ je inače u pokretu sa Atlantika–gde je donedavno učestvovao u misiji SAD u „slučaju Venecuela“, u pravcu Istočnog Mediterana ili Sueca, još nije precizirano. (https://www.twz.com/news-features/supercarrier-uss-gerald-r-ford-has-crossed-into-the-mediterranean).

U međuvremenu, u vodama Centralnog i Zapadnog Mediterana od početka februara sve do pre neki dan, prilično nesvakidašnje kretao se ruski vojni teretni brod „Sparta IV“ –medju zapadnim posmatračima, poznatiji kao „Sirija Ekspres“, zadužen za transport posebno osteljivog tereta uključujući sisteme naoružanja i municiju (https://www.unionesarda.it/en/sardinia/the-russian-ship39-s-strange-route-off-the-coast-of-sardinia-nato-monitors-its-movements-uarw2dh7). Koliko u januaru, „ Sparta IV“ plovila je Sredozemnim morem zajedno sa još jednim ruskim brodom „Mys Zheaniya“, i tankerom „Kama“ uz pratnju razarača „Severnomorsk“ ruske ratne mornarice, i od tada je pod NATO monitoringom. Postojale su i spekulacije da je ruska podmornica klase Klio, u istom periodu, bila tu negde u blizini (https://maritime-executive.com/article/russian-military-cargo-ship-continues-mysterious-maneuvers).

Bilo kako bilo, „grupa“ se u  jednom trenutku razdvojila. Potom je „Sparta IV“ sredinom meseca putujući u pravcu Gibraltara ( prema najavama za Kaljiningrad na Baltiku), naglo promenila kurs, „ oscilirajući“ pet dana  duž istočnih obala Sardnije. Potom, „Sparta IV“ je isključila transponder, i posle nekoliko dana, iskrsla nadomak teritorijalnih voda Španije.

Sve to vreme, italijanska, francuska, španska i britanska ratna mornarica „ Spartu IV“ nisu ispuštale iz vida, osebno ako se zna da je kretanje brodova ruske ratne mornarice na Sredozemnom moru, u poslednje vreme prilično učestalo (https://www.itamilradar.com/2026/02/14/sparta-iv-reappears-off-spain-after-ais-blackout/).

„Sparta IV „ je blizu Španije, opet tamo „oscilirala“ ostajući uvek u međunarodnim vodama, ali vrlo brzo medje sa teritorijalnim vodama. Tehnički kvar? Loše vremenske prilike? Nešto treće ? Budni posmatrači ni do danas –kada je taj brod već prošao kroz Gibraltar, nisu ustanovili. . „Sparta IV“ je potomo, po izlasku na Atlantik nastavila sa „osciliranjem“ nastavila nadomak teritorijalnih voda Portugalije, u visini grada Nazare.

Vojno—pomorska gužva oko Gibraltara postaje primetna.

„Grčka će postati energetsko čvorište“, naglasila je jesenas ambasador Gilfojl. „Želimo da pokažemo da Grčka može postati energetsko čvorište koje će nam pomoći da se suprotstavimo ruskim i kineskim interesima. Ono što tražimo je energetska nezavisnost, što će ojačati nacionalnu odbranu i nacionalnu bezbednost“, dodala je tom prilikom Gilfojl . Podsećanja radi, Gilfojl je grčku luku Aleksandrupolis (na slici), na oko 300 kilometara istočno od Soluna, spomenula prošlog jula u izlaganju pred Senatom SAD (https://greekherald.com.au/news/kimberly-guilfoyle-vows-to-deepen-us-greece-ties-in-defence-energy-and-trade/).

Strateški značaj luke Aleksandrupolis—poslednjeg grada Evrope na putu za Orijent, u novoj fazi razvoja energetske saradnje SAD , Grčke i Evrope,  beogradskoj “Politici” je početkom januara ekskluzivno potvrdio Konstantinos Sifneos, potpredsednik i izvršni direktor „Gastrejda” S. A., grčke kompanije za prirodni gas i građevinsko-tehničko poslovanje osnovane 2010. godine, sa vizijom da širi region ne može i ne treba da zavisi od jednog izvora energije ili jedne energetske rute. (https://www.politika.rs/sr/clanak/722149/srbija-ce-transportovati-tecni-gas-preko-aleksandrupolisa).

Ne čudi stoga, što je ambasador Gilfojl ovih dana u Aleksandrupolisu započela opsežnu turu upoznavanja Grčke na terenu (https://www.voria.gr/article/periodeies-ana-tin-ellada-xekina-i-gkilfoil-thessaloniki-kai-alexandroypoli-oi-protes).

Aleksandrupolis je nimalo slučajno izabran za početnu tačku ambasadorkinog obilaska Grčke, budući da se u blizini prestonice pogranične oblasti Evros, nalazi plutajuća FSRU jedinica “Gastrejda” odakle je “Vertikalnim koridorom” već krenuo izvoz američkog LNG ka tržištima u Ukrajini i Bugarskoj.

U međuvremenu, u sedištu Ministartsva energetike SAD 24. februara zakazan je sastanak povodom plana ekspanzije Vertikalnog koridora koji će, prema najavama, okupiti regulatore, operatere mreže, kompanije iz privatnog sektora i po prvi put i predstavnika Evropske komisije.

Viktof i Aragči vodiće sutra pre podne—prema ranijim najavama zvaničnog Teherana, moglo bi se reći, istorijsku rundu,  indirektnih pregovora Amerike i Irana o „nuklearnoj tematici“ . I to „uprkos ranijih najava Vašingtona da bi ovog puta na dnevnom redu trebalo da budu i druge teme“, barem tako navodi „Džeruzalem Post“. Prvi korak? Ustupak? Ishod će tek biti naveliko procenjivan na obe strane, u regionu, ali i širom sveta.

U međuvremenu, predsednik SAD  Donald Tramp već ranije je isticao da u slučaju Irana, i pored drugih opcija, može dati prednost diplomatiji. (https://www.ynetnews.com/article/q3hoxgv6t).

Sa druge strane, Teheran sada deluje , veoma zainteresovano za predstojeći dijalog (bez obzira na još nepreciziranu formu „indirektne“ razmene mišljenja).

„Ovaj diplomatski dijalog se vodi odgovorno i sa ciljem postizanja pravednog, prihvatljivog i poštovanog razumevanja u vezi sa nuklearnim pitanjem“, najavio je juče Ismael Bagei, portparol iranskog ministrastva inostranih poslova. (https://www.saba.ye/en/news3641668.htm). Prema Bageiju:  „Istovremeno, snosimo odgovornost da ne propustimo nijednu priliku da upotrebimo diplomatiju kako bismo zaštitili interese iranskog naroda i održali mir i stabilnost u regionu.“

Koliko ima mesta optimizmu, da će visoki izaslanici Vašingtona i Teherana ovog puta doći do obostrano prihvatljivog saglasja, neizvesno je.

Bilo kako bilo, Maskat je opet pokazao da za Amerikance i Irance , i niz drugih, uticajnih aktera, već neko vreme svojevrsni „diplomatski magnet“.

Tako je na primer, Oman, u areni izrazito podeljenih strana, svojevremeno javno podržao mirovne razgovore Egipta sa Izraelom 1977. i pregovore u Kemp Dejvidu 1978. Koliko 1980.  Maskat je bio prva arapska prestonica koja je ušla u delikatni vojni sporazum sa Amerikom.

Bivši direktor CIA Vilijam Berns u svojoj knjizi „Pozadinski kanal” („Back Channel”), otkrio je koliku je ulogu igralo posredovanje Omana u potpisivanju nuklearnog sporazuma Zapada sa Iranom 2015. godine. Prema Bernsu, iranski zvaničnici su porukom preko Omana još 2012. predložili SAD prvi susret u Maskatu.

Koliko će veštine diplomata „Švajcarske Srednjeg Istoka“—kako mnogi vide Oman, predstojećeg vikenda uspeti da približe Vitkofa i Aragčija, liči na „pitanje za milion dolara“.

U kom bi dalje pravcu mogli krenuti odnosi Vašingtona i Pretorije kada Leo Brent Bozel, novoimenovani ambasador SAD u Južnoafričkoj Republici počne s poslom u zemlji Rta dobre nade danas je teško zamisliti.

Naime,  zvanični Vašington i Pretorija su sredinom januara, od lane već ionako zaoštrene odnose, doveli na novi “led” , nakon združenih vojnopomorskih manevara nekolicine članica “BRIKS-a plus”, a pod vođstvom Kine održanih u teritorijalnim vodama Južnoafričke Republike (JAR), (10—16. Januar). Ko je sve iz sastava “BRIKS plus” poslao (samo) oficire—posmatrače, a ko ratno brodovlje u Sajmons Taun (na slici)—vodeću vojnu bazu JAR, čije su korvete (i  neka druga vrlo napredna mornarička plovila) tu onda ostale usidrene do 16. Januara, a čije su isplovile na Atlantik radi vežbi bojevog gađanja… pažljivo se tih dana pratilo, diljem sveta https://www.france24.com/en/live-news/20260108-chinese-iranian-warships-in-south-africa-for-exercises

Velika misterija i danas je kako se tačno dogodilo da su se tri ratna broda Irana našli tih dana u Sajmons Taunu?  

Preciznije, šta je o dolasku iranskih ratnih brodova mislio i tim povodom preduzeo Siril Ramapoza, predsednik Južnoafričke Republike? Tim povodom, Vinsent Magvenja, portparol predsednika Rampoze insistira da južnoafrčki lider zahtevao (bez preciziranja, od koga?), da se Iranu otkaže učešće u spomenutm vojnopomorskim menaverima (Kina je izgleda slala pozivnice), kako bi zaštitio “naše nacionalne interese”. U međuvremenu, ambasada SAD u Pretoriji oštro je regovala, optužujući vladu Sirila Ramapoze—inače lidera Afričkog Nacionalnog Kongresa, vodeće južnoafričke stranke—da je “izabrala da podrži režim koji brutalno represira svoj narod i bavi se terorizmom”.

https://www.nytimes.com/2026/01/28/world/africa/south-africa-iran-navy-drills-trump.html

Bilo kako bilo, iransko ratno brodovlje opaženo je  tih dana u vojnoj luci u Sajmons Taunu  Pošto se tim povodom digla velika bura, Ramapoza je naložio istragu o okolnostima pod kojima su se iranski brodovi našli u Sajmons Taunu, ali još nije jasno dokle je to preispitivanje stiglo.

U toj magli, vlada JAR je u petak 30. januara, naložila da Ariel Seidman, otpravnik poslova ambasade Izraela napusti zemlju Rta dobre nade u sledeća 72 sata, navodeći da “ odlučna akcija sledi nakon niza neprihvatljivih kršenja diplomatskih normi i praksi koje predstavljaju direktnu pretnju suverenitetu Južne Afrike…” (https://www.intellinews.com/south-africa-expels-israeli-charg-d-affaires-prompting-retaliation-against-ambassador-in-ramallah-423290/

Istog dana, izraelski premijer  Benjamin Netanjahu i ministar spoljnih poslova Gideon Saar odlučili su – da “nakon lažnih napada Južnoafričke Republike protiv Izraela na međunarodnoj sceni i jednostranog, neosnovanog koraka preduzetog protiv otpravnika poslova Izraela u Južnoafričkoj Republici  – da je visoki diplomatski predstavnik Južne Afrike, ministar Šon Edvard Bajnevelt, persona non grata”. I Bajnvelt je dobio 72 sata da …iz Ramale –gde je inače bio južnoafrički izaslanik za Palestinu, napusti Izrael.  https://www.premiumtimesng.com/news/top-news/853412-south-africa-israel-continue-diplomatic-row-expel-each-others-envoys.html

Sad kad ovih dana—prema očekivanjima, Leo Brent Bozel novi ambassador SAD stigne zvanično u Pretoriju, odnosi između Vašingtona i Pretorije mogli bi postati još “dinamičniji”.

Bozel je inače svojevemeno bio protivnik bilo kakvih pregovora sa Afričkim Nacionalnim Kongresom koji je u to vreme—osamdesetih godina prošlog veka, vodio legendarni Nelson Mandela, uveren da je reč o “prokomunističkoj, proterorističkoj oranizaciji” na čijem je čelu “mitologizovana ličnost” (https://www.rfi.fr/en/africa/20260110-leo-brent-bozell-iii-new-us-ambassador-to-south-africa)…

Inače,  nakon decembarske odluke SAD da –tokom jednogodišnjeg predsedavanja G20 isključi Južnoafričku Republiku iz rada te grupacije, zvanična Pretorija je najpre najavljivala da će se boriti za svoje mesto I ulogu u G20. Zvanična Pretorija je  ovih dana, ipak  privremeno suspendovala članstvo zemlje Rta dobre nade u G20 na 12 meseci. https://www.rfi.fr/en/africa/20260127-south-africa-confirms-temporary-withdrawal-from-the-g20-as-us-takes-the-helm-1.

Lansiranje nije obavezno. Jednako, kao ni iskrcavanje trupa. U prvi mah, dovoljna je uverljiva pretnja, poput: „ Trenutno imamo mnogo veoma velikih, veoma moćnih brodova koji plove ka Iranu i bilo bi sjajno kada ne bismo morali da ih koristimo“ ( https://www.reuters.com/world/us/hegseth-tells-trump-pentagon-is-prepared-iran-2026-01-29/).

Svetske petro—berze na ovakvu poruku američkog predsednika Donalda Trampa reaguju munjevito dizući vrednost risk—premiuma (7—10$), gotovo istim tempom kao što su to činile ranije ovog meseca, najpre povodom „ slučaja Venecuela “, a potom i „ slučaja Grenland“.

Gotovo sličnim tempom, petro—berze su danas (30.januara) oštro oborile vrednosti  barela (koje su inače dan ranije rekordno podigle, prvenstveno zbog geopolitičkih razloga):  „brenta“ na oko 70.03 američka dolara, a lake teksaske nafte WTI na oko 64.70$ (https://www.threads.com/@channelnewsasia/post/DUIcmBijts4/oil-slides-as-trump-signals-dialogue-with-iran-over-nuclear-programme-utm).

Ovog puta, ponajpre zbog objave 47. predsednika SAD da –uza sve manevre američke pomorske „armade“ u pravcu Ormuskog prolaza, ipak uzima u obzir i izvesnu mogućnost … dijaloga sa Iranom.

Kako navodi „Times of Israel“,  na pitanje da li je vodio razgovore sa Iranom poslednjih nekoliko dana ili da li planira da to uradi, Tramp je odgovorio: „Vodio sam i planiram to.“ (https://www.timesofisrael.com/trump-confirms-talks-with-tehran-is-reportedly-mulling-raids-by-troops-on-iranian-facilities/).

Razgovori SAD i Irana, već se nekako, negde vode…?!

Koliko onda svetski trgovci nafte smeju tim povodom sada da se  opuste ?( Pored svih drugih zamrsenih faktora koji uticu na cenu barela u ovom trenutku: od Kazahstana do Oklahome…).

Odgovor je neizvestan, nakon što je ovog meseca, barel brenta—mimo očekivanja eksperata sa Vol strita, postigao najveći mesečni skok od januara 2022. a laka teksaska nafta WTI svoj rekordni uzlet od jula 2023. (https://www.bloomberg.com/news/articles/2026-01-30/oil-s-year-of-the-glut-begins-with-an-unexpected-price-surge). Na Vol stritu su inače mnogi očekivali da će se cena barela „ brent“—a u 2026. kretati oko 50$, sada je već uveliko otvorena kladionica da će barel dostizati cene i iznad 90$.

Šta bi sve moglo da spreči toliki skok cene barela?

Jedan od ohrabrujućih signala „spuštanja rakete“ je već spomenuta naznaka šefa Bele kuće o …dijalogu sa Iranom. Drugi je možda, uzdržana objava  iranskog ministra inostranih poslova Abasa Aragčija danas u Istanbulu o putu ka … razgovaranju Teherana i Vašingtona. https://abcnews.go.com/International/wireStory/irans-top-diplomat-plans-talks-us-129701337

„Spremni smo za fer i ravnopravne pregovore“, rekao je. „Za takve pregovore prvo moraju biti napravljeni aranžmani, kako u vezi sa oblikom razgovora i mestom održavanja, tako i u vezi sa temom razgovora “, poručio je Aragči.

Maskat? Istanbul? Ankara?… Svetski trgovci naftom moraće da razvuku nove osmatračnice za kretanje „persijske rakete“…