“Led je počeo da puca” između Rusije i Amerike, objavio je Kiril Dmitrov, ključni akter u pregovorima Moskve i Vašingtona za okončanje rata u Ukrajini

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski “to” već zna. Naime, da američki lider Donald Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin izgleda već kuju nove, zajedničke energo—projekte Vašingtona I Moskve. Koje? To ne otkrivaju ni Zelenski, niti Tramp ili Putin… Možda, neki povezan sa urušenim “Severnim tokom”? (https://www.reuters.com/business/energy/us-russia-explore-gas-sale-europe-amid-ukraine-war-say-sources-2026-10-08/

“Intuicija, obaveštajci, i poneki različiti detalji”. Tim redosledom reči, Zelenski je u petak 16. oktobra obrazložio u Briselu svoju procenu da se zvanični Vašington I Moskva u međusobnom energo—povezivanju neće zadržati samo na nedavnom dogovoru Trampa I Putina o izvozu ruskog dizela u SAD ( https://kyivindependent.com/zelensky-warns-trump-could-ease-more-sanctions-on-russia/).

“Gasni dogovor je sledeći. Siguran sam u to. Posle gasa, oni će (Amerikanci?) ukinuti sankcije, i druge stvari” Zelenski je upozorio, tokom burnog zasedanja lidera EU, usredsređenih da formulišu profil dalje finansijske, i svake druge pomoći Kijevu u nastavku borbi protiv “specijalne vojne operacije” Rusije. (https://kyivindependent.com/zelensky-warns-trump-could-ease-more-sanctions-on-russia/).

Intuicija je izgleda delimično izneverila Zelenskog. Istog petka uveče, američki predsednik Donald Tramp objavio je izvršnu uredbu kojom je odustao na “neodređeno vreme”od sprovođenja paketa “paklenih sankcija” protiv Rusije koje je krajem septembra potpisao.  (https://www.ft.com/content/836eddd7-3adc-4cbb-8527-7a0a7a277e50?syn-25a6b1a6=1).

„Ovim se odričem primene takvih sankcija, ograničenja i obaveza predviđenih Grejamovim zakonom“, navodi se u Trampovoj uredbi. Rampa daljim sankcijama Rusiji, izgleda je sada  bila prioritet.

U međuvremenu, Zakon Lindsija O. Grejama—(inače za života, odlučnog saveznika Ukrajine),  o sankcijama Rusiji i Iranu, nalaže sankcije protiv ruskog odbrambenog  i energetskog sektora, kao i njenoj floti “sivih petro—tankera”.

Koliko je daleko Donald Tramp sprema da ulazi u nove energo—aranžmane sa Moskvom, I onda kojih sve profila?

Vašington o tome još ne otkriva karte.

Moskva međutim već šalje signale da Amerikanci I Rusi imaju tu što—šta na umu.

“Led (na slici: Arktički led)  počeo je da puca” (u odnosima Rusije I SAD), slikovito je u petak opisao Kiril Dmitrev, ključni akter u rusko—američkim pregovorima o okončanju rata u Ukrajini. (https://www.reuters.com/world/dmitriev-says-russian-wealth-fund-will-work-with-us-payment-diesel-deal-2026-10-16/),  tokom Ruske Energetske Nedelje u Moskvi.

Tajming njavljene saradnje Moskve I Vašingtona, privlači pažnju.

“„Upravo u ovom trenutku efikasno sprovodimo projekte sa SAD, i nastavićemo to da radimo dok se specijalna vojna operacija ne završi“, dodao je, Dmitrov  istom prilikom spominjući i “upotrebu mali nuklearnih elektrana”…

Rusi i Amerikanci već sprovode zajedničke projekte, i nastaviće  dok se rat u Ukrajini ne završi?!

Novak Đoković, najbolji teniser sveta svih vremena, Meg O’Nil, izvršna direktorkai Šela, i Ursula fon der Lajen,predsednica Evropske komisije, ovih dana neće se naći u Rijadu (na slici) . Glavni grad Saudijske Arabije kao da postaje ‘opasno ‘ mesto, na meti gotovo danonoćnih raketnih udara jemenskih Huta, bez izgleda da tekuća kanonada dejstava pobunjeničkog pokreta “Ansar Alah”. (https://www.telegraf.rs/english/4415121-novak-djokovic-will-not-travel-to-riyadh-six-kings-tournament-postponed): https://www.reuters.com/business/energy/bp-withdraws-riyadh-energy-conference-after-airport-attack-2026-10-11/): https://www.jpost.com/middle-east/article-911792).

Prestižni, egzibicioni turnir “Šest kraljeva” naime, otkazan je. Jednako kao i samit Zemlje Zaliva—EU, dok je Svetski Petroleum Kongres održan bez ušečća predstavika mega—svetskih naftaških kompanija, iako je domaćin,   saudijski minister energetike princ Abdulaziz bin Salman uveravao pozvane I okupljene da u “Saudijskom rečniku reč ‘strah’ ne postoji” (https://www.upstreamonline.com/energy-security/-fear-does-not-exist-in-the-saudi-dictionary-says-saudi-energy-minister/2-1-2057319).

Ako ne strah, a, onda ‘strepnja’ je svakako prisutna kod mnogih putnika—namernika koji su ovih dana nameravali da posete Rijad, ili se tamo odnegde obavezno vrate u kompanijske centrale za Srednji Istok ( https://vision2030.ai/analysis/riyadh-mandate/).

Globalna nelagoda povodom puta u Rijad u skorije vreme, osobito se širi,  nakon objave Jahje Sarija, vojnog portparola jemenskog pobunjeničkog pokreta “Ansar Alah” da je  za Hute Saudijska Arabija nadalje njihovo novo “bojno polje”…( https://www.bbc.com/news/articles/c5m2dn7zz4nyo).

Kako stvari sada stoje, stranci počinju da u širokom luku zaobilaze pustinjsu prestonicu vodeće sunitske monarhije, klučne članice OPEK-a, najbogatije državu Arabijskog poluostrva, donedavno trećeg svetskog kupca stranog oružja,  (u periodu 2020—2025., pri tom 77 odsto iz SAD). https://www.visualcapitalist.com/where-the-worlds-biggest-arms-exporters-send-their-weapons/.

Da li će Huti uspeti da Saudijsku Arabiju odseku od sveta, neizvesno je.

Ono što jeste izvesno je da je zvanični Rijad, u ovom trenutku,  na ratnoj vetrometini.

Naime, nesremna da svojevremeno prihvati poziv Moaskve za članstvo u BRIKS—u, kao ni potonji poziv  Vašingtona da se priljuči Avramovom sporazumu, Saudijska Arabija suočava se sada sa ofanzivom jemenskih Huta, još bez direktno angažovanih spoljnih saveznika,  na ratnom terenu od Rijada do Bab el Mandeba…

Kada američki predsednik Donald Tramp krajem avgusta proglasi Ormuski prolaz „ Novom teritorijom SAD“ (https://www.theguardian.com/us-news/2026/aug/21/trump-strait-of-hormuz-american-territory), a Iranci potom dan kasnije, Kaliforniju nazovu „novom teritorijom“ Islamske Republike (https://caspianpost.com/politics/iran-labels-california-new-territory-following-trump-s-hormuz-post), šta akteri sukobljeni u Persijskom zalivu tim „imenovanjima“ čine sa aktuelnom geografskom kartom sveta?

Najavljuju novi svet? Provociraju onog drugog…?…

Razni drugi odgovori su verovatno mogući.

Na primer, ako se pobednik utvrđuje na novoj teritoriji nakon uspešnog okončanja jednog sukoba, onda i dotle važeća geografska karta verovatno doživljava prilagođavanje novoj realnosti. Međutim, u slučaju Ormuskog prolaza, „pobede“ kao da  još nema na vidiku,  ni za jednu ni za drugu upletenu stranu. Sa druge strane, kada učesnik u još neizvesno dugom sukobu—ovog puta u replici—deo teritorije protivnika nazove „svojom“, kako bira baš taj deo teritorije, a ne neki drugi?

U ovom „katrografskom slučaju“ poznato je da je „Kalifornija domaćin najveće koncentracije ljudi iranskog porekla van Irana, sa približno 141.000 iranskih Amerikanaca koji žive u okrugu Los Anđeles (na slici), prema podacima Centra za bliskoistočne studije Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu. Zajednica se značajno proširila nakon Islamske revolucije u Iranu 1979. godine, uspostavljajući Vestvud – poznatiji kao „Tehranđeles“ – kao glavni centar života dijaspore“…

Sad, kada je pre neki dan, predsednik SAD Donald Tramp, tokom kampanje za novembarske međuizbore, u kontekstu povišenih cena goriva, u jednom nizu rečenica pomenuo : Iran,“udare“, Los Anđeles, San Dijego, nuklearnu pretnju…nastala je poprilična zbrka oko toga šta je 47. predsednik Amerike u stvari mislio i rekao (https://www.theguardian.com/us-news/2026/oct/06/trump-suggests-let-iran-take-out-los-angeles-san-diego).

Američki predsednik je potom poručio : Želite da vidite traumu? Želite da vidite probleme? Neka pogode San Dijego, neka pogode Los Anđeles…Nećemo dozvoliti da se to desi. Mi štitimo naše gradove. Mi štitimo našu zemlju.“( https://www.kktv.com/2026/10/08/trump-tries-smooth-over-controversial-remarks-about-iran-striking-san-diego-los-angeles/).

Bilo kako bilo, izvesno je da ključni akteri sukoba u Persijskom zalivu geopolitičku mapu svojih nadgornjavanja ponekad povezuju sa Kalifornijom, odnosno Los Anđelesom.

U međuvremenu, Teheran (na slici) i Los Anđeles međusobno su udaljeni oko 6600 nautičkih milja (oko 12 185 kilometara) vodenim putevima, koje predsednik SAD razmišlja da preimenuje u „ Trampov okean“ ili „Okean Amerika“. https://time.com/article/2026/10/12/trump-atlantic-pacific-ocean-americas-renaming-gulf-mexico-lake-ontario/.

Kako god.

I, šta bi sada mogao da zaključi kancelarija javnog tužioca Portugalije, nakon današnje ocene američkog šefa diplomatije Marka Rubija u Lisabonu da je „Dovoljno reći da imamo postojeće protokole koji regulišu naše prisustvo ovde i način na koji koristimo naše baze, i uvek ih se pridržavamo iz poštovanja prema sporazumima koje imamo sa našim saveznicima u NATO-u“, rekao je Rubio novinarima na konferenciji za štampu. ( https://www.aa.com.tr/en/americas/rubio-says-us-follows-protocols-on-military-base-use-as-he-meets-portuguese-foreign-minister/4082437).

Portugalska opoziciona partija „Levog bloka“ još od aprila, nije ubeđena da je dejstvovanje američkih ratnih aviona za dopunu goriva modela KC—46  i drugih činilaca vojnog arsenala, iz baze Lažes na ostrvu Terseira (u sastavu Azora) ove godine, bilo sasvim u skladu sa međunarodnim zakonima. (https://www.dawn.com/news/2034633/portugal-probes-legality-of-us-use-of-base-in-iran-war).

Sa jedne strane, Portugalija i SAD imaju još, iz vremena Hladnog rata, preciznije  od 1951. bilateralni odbrambeni sporazum, i po tom osnovu je u bazi Lažes usred Atlantika stacionirano 65. Vazduhoplovno krilo ratnog vazduhoplovstva SAD (65th Air Base Wing of the US Air Force).

Okosnica te vojne postaje je pista,  koja ima jednu od najvećih aerodromskih rampi američkih vazduhoplovnih snaga u Evropi. Drugim rečima, daleko od zone sukoba na Srednjem Istoku, baza Lažes predstavlja izuzetno bezbednu lokaciju za pripremu dejstava bombardera dugog dometa i armijski kargo pretovar, i transport ljudstva.

Sve deluje lagano u mirnodopskim vremenima—da uskladu sa sporazumom od pre 75 godina, američki ratni avioni poleću i sleću sa piste u bazi Lažes bez prethodne autorizacije zvaničnog Lisabona (https://www.telegraphindia.com/world/portugal-probes-us-use-of-lajes-base-in-iran-war-after-opposition-challenges-govt-approval/cid/2182967#goog_rewarded).

Ali, šta biva kada negde nastupi rat?

Portugalski šef diplomatije Paulo Rangel ističe da je upotreba baze Lažes bila sasvim u skladu sa međunarodnim zakonima, i da je –u slučaju sukoba u Persijskom zalivu došlo do autorizacije Lisabona nakon uveravanja Vašingtona da bi bilo kakva operacija sa ostrva Terseira ( površine oko 400 kvadratnih kilometara, 55 000 stanovnika, na oko 1200 kilometara zapadno od Lisabona) bila isključivo u odbrambene svrhe, nužna i proporcionalna i ograničena na vojne ciljeve.

Kakav će biti zaključak istrage kancelarije javnog tužioca Portugalije povodom podneska partije „Levog bloka“ ostaje da se vidi.

U međuvremenu, iranski šef diplomatije Abas Aragči upozorio je nedavno Evropljane da bi mogli biti „saučesnici u agresiji“, ako dozvole da SAD koristi baze na njihovoj teritoriji za napade na Islamsku Republiku… ( https://www.middleeasteye.net/live-blog/live-blog-update/araghchi-warns-european-countries-hosting-us-bases-could-be-complicit).

*

„Ili će potpisati vrlo fer sporazum, ili više neće postojati“. Tim rečima, predsednik SAD Donald Tramp je krajem prethodne sedmice opisao potecijalnu sudbinu Irana, u slučaju da Teheran odbije da prihvati sporazum sa SAD, po uzusima Vašingtona (https://www.yahoo.com/news/politics/articles/trump-cabinet-holds-secret-camp-141137726.html).

Neizvesno je da li ovo gornje : „… oni neće postojati“, znači isto, kao i kada kaže Tramp da će „uništiti“ Iran (https://www.modernghana.com/videonews/bbc/1/727313). Na stranu pitanje, kada bi se i pod kojim uslovima „to“ moglo dogoditi—(predsednik Tramp spominje mogući nastavak „udara“ na Iran nakon novembarskih međuizbora…), dilema bi mogla biti i kojom metodom bi takav cilj mogao biti ostvaren?

Odgovor deluje neizvesno.

Sa druge strane, izvesno je da Vašington u prvi plan bilo kakvog sporazuma sa Teheranom stavlja okončanje iranskog nuklearnog programa, odnosno da nakon završetka sukoba u Persijskom zalivu, Islamska Republika nikada neće imati nuklearno naoružanje (https://www.youtube.com/shorts/Mf_oCzcJ4VQ).

Koliko je od „nuklearnog programa“ do „nuklearnog naoružanja“ , verovatno znaju pregovarači Vašingtona i Teherana.

U međuvremenu, za Teheran je  u ovom trenutku „otvaranje Ormuskog prolaza“—prva tema za pregovore o okončanju sukoba sa Vašingtonom. (https://en.yenisafak.com/world/iran-says-strait-of-hormuz-main-focus-of-talks-to-end-us-war-3724101). I još, dok SAD ne ispuni svih sedam postavljenih uslova Irana, tog „otvaranja Ormuza“ izgleda, ne može biti.

U tom napetom raskoraku, Vašington ovih dana šalje oko 7000 mornara i 2000 marinaca ka regionu Persijskog zaliva, kao i treći ratni razarač  USS „ Theodore Roosevelt“ (https://apnews.com/article/iran-war-trump-ships-deployment-middle-east-42c23e9af0333f4bc3b4f419cc3a603e).

Iran istovremeno, deluje na više razboja.

Sa jedne strane, iranski šef diplomatije Abas Aragčki najavljuje  „još odlučnije dejstvovanje“  Irana u slučaju eventualne nove agresije (https://www.tabnak.ir/en/news/7752/iran-to-give-crushing-response-to-any-aggression). Teheran pri tom, najavljuje raznovrsnu i prilično dugoročnu saradanju sa pojedinim stranim partnerima.

Sa Pakistanom na primer,plan o petogodišnjem proširenje saradnje u oblasti kulture i turizma (https://www.tabnak.ir/en/news/7747/iran-pakistan-to-expand-tourism-cooperation)!  A, sa ruskim „Rosatomom“ izgradnju niza novih „većih i manjih“ nuklearnih elektrana (https://www.saba.ye/en/news3798917.htm). Navodno, u toku je evaluacija „više novih lokacija u Iranu“ za izgradnju tih novih atomskih centrala.

Dva scenarija: da Irana „možda neće biti“, i da će tamo nići nove „velike i male nuklearke“, deluju nespojivo.

Negde, u Islamabadu, Moskvi… izgleda veruju da Iran ipak neće biti „uništen“.

Zloslutna pitanja, poput ovih, počinju ovih dana da imaju sve više smisla u košmarmoj areni Ormuskog prolaza, budući da se tamo sa obe strane fronta sada preti, pa i puca po tankerima. (https://splash247.com/us-goes-tanker-for-tanker-with-iran/ ; https://www.aa.com.tr/en/middle-east/iran-s-irgc-says-2-oil-tankers-hit-mines-in-strait-of-hormuz-warns-shipping-companies/4044966

Naime, šestomesečni ratni sukob SAD i Izraela protiv Irana, ušao je krajem avgusta u novu fazu, u kojoj Vašington više u prvi plan ne stavlja obezbeđivanja slobodne plovidbe „za sve“, niti Teheran podseća na svoja suverena prava u svojim teritorijalnim vodama nad pučinom Ormuskog tesnaca. Vašington i Teheran kao da su u ovoj fazi, prvenstveno zainteresovani da ustanove svoje isključivo pravo kontrole nad plovidbom pri ulazu i izlazu iz naftonosnog Persjskog zaliva.

Tim povodom, vodeća svetska osiguravajuća društva verovatno već prave nove kalkulacije rizika, zato što tankeri: iranski, saudijski, južnokorejski, grčki…u Ormuskom tesnacu  postaju legitimna vojna meta. (https://www.bbc.com/news/articles/cj64rrne643o).

Inače, nova faza konflikta u  Persijskom zalivu, u kojoj civilne brodove (npr. mega—tankere) vrebaju nišandžije Teherana, Vašingtona, ali i još „neidentifikovanih vinovnika“, počela je u avgustu. Tada je Iranska nacionalna garda objavila listu 46 stranih tankera koji su u prolazu kroz Ormuz zaobišli trase uspostavljene novim pravilnikom Teherana, i protiv njih najavila broje kaznene mere.  (https://mbiz.heraldcorp.com/article/10850736).

Iza toga,  „projektili nepoznatog porekla“ pogodili su saudijski VLCC Sidr,  da bi  ubrzo potom, istog dana sustigli i južnokorejski tanker Senegal Prosperity ( pod zastavom Liberije). Potom su se na udaru mornarice SAD našla dva iranska petro—tankera u vlasništvu NITC ( National Iranian Tanker Company). Američki zvaničnici su tu akciju opisali kao deo nove uzvratne taktike desjtvovanja „tanker—za—tanker“. U međuvremenu, niko još nije preuzeo odgovornost za udare na Sidr i Senegal Prosperity (zbirno su krcali oko četiri miliona barela nafte).

Koliko danas, američka mornarica „trajno je onesposobila“ tri iranska tankera u Persijskom zalivu, nakon što su Iranci dejstvoval protiv ratnih brodova SAD u regionu, navodi BBC.

U misiji „tanker—za—tanker“, admiral Bred Kuper,komandant Centralne komande vojske SAD juče je podigao ulog: „Neka poruka IRGC-u bude jasna: Ako pucate na dva naša broda, mi ćemo nametnuti još veću ekonomsku cenu – uništiti tri vaša.“

U Ormuskom prolazu, sve je opasnije.

Objava američkog predsednika Donalda Trampa da je  “Ormuski prolaz američka teritorija u ovom trenutku”. https://www.aljazeera.com/news/liveblog/2026/8/22/iran-war-live-trump-says-tehran-not-ready-to-make-right-deal-to-end-war i uzvratna objava iranskog konzulata u Hajderabadu prema kojoj je Kalifornija „nova teritorija Irana“ (https://www.trtworld.com/article/4b1fa88c11d2u) međunarodnoj zajednici nude sada dve nove geografske mape sveta.

Na Trampovoj mapi iznad Ormuskog prolaza vijori se zastava SAD. Na mapi Teherana, Kalifornija je izdvojena iz sastava SAD. U pozadini ovog „mapiranja“ je tekući ratni sukob u Persijskom zalivu. iniciran 28. februara napadom Izraela i SAD na Iran sa ključnim motivom da Teheran nikada ne treba da ima nuklearno naoružanje.

Kako stvari sada stoje, dalji tok konflikta u Persijskom zalivu, neizvestan je. Posebno nakon Trampove najnovije odluke da Iranu uskoro slede  „najrazornije sankcije u istoriji“ (https://www.theguardian.com/world/2026/aug/20/trump-threatens-crush-iran-economy-war-hormuz). Kao zbog potonjih poruka  Teherana da je uvođenje takvih američkih mera „objava rata“ svim zemljama. (https://www.aljazeera.com/news/liveblog/2026/8/22/iran-war-live-trump-says-tehran-not-ready-to-make-right-deal-to-end-war). Odnosno, da će Iran u tom slučaju žestoko uzvratiti. (https://www.nbcnews.com/world/iran/iran-war-devastating-response-us-threat-toughest-economic-hit-rcna593697).

Ovi planovi Vašingtona i Teherana podstičnu niz dilema. Na primer: da li bi SAD mogle uskoro da krenu sa iskrcavanjem trupa na svojoj „ novoj teritoriji“? Ili , kako bi Iran mogao onda nadalje da sagledava svoju „novu teritoriju“ na obalama Pacifika?

Nešto drugo, još je zagonetka.

Na svetu je naime pregršt nerešenih teritorijalnih sporova, kako na kopnu, tako i na Svetskom moru. (https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_territorial_disputes).

Šta biva, ako i nekim drugim državama uskoro padne na pamet da proglase „svojom novom teritorijom“ neko parče Zemlje (kopna ili ostrva…), ili neke vode (delove reka, mora…) koje bi im sada jako znače? Ko bi uopšte mogao biti arbitar u takvim slučajevima?

Bilo kako bilo, u neposrednom pomorskom zaleđu ratnog sukoba u Persijskom zalivu na Indijskom okeanu, nalazi se strateški arhipelag Šagos i u njegovom sastavu ostrvo Dijego Garsija (na slici) sa vitalnim vojnim instalacijama SAD. Velika Britanija i Mauricijus  sa jedne, i Maldivi sa druge strane, nikako da se slože ko polaže pravo suvereniteta nad ostrvljem Šagos…

Nabrajanje ovih lokacija nije slučajno. Dolazi naime, nakon današnje pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da bi SAD mogle da bombarduju Oman u slučaju da se Americi „nadje na putu“ povodom slučaja Ormuz.

„ Ako se Oman ispreči na putu (povodom kontrole Ormuzskog prolaza), bombardovaćemo ih do smrti“, poručio je predsednik Tramp. (https://www.middleeastmonitor.com/20260817-trump-threatens-to-bomb-oman-if-it-gets-in-the-way-of-us-iran-negotiations/).

Prva Trampova ratnička pretnja jednoj državi Arabijskog poluostrva, od izbijanja sukoba SAD i Izraela protiv Irana krajem februara, usledila je nakon vesti da su zvanični Teheran i Maskat nakon tromesečnih pregovora, postigli medjusobni dogovor o „zoniranju“ plovnog prostora Ormuskog prolaza (https://en.yenisafak.com/world/iran-oman-reach-deal-on-hormuz-shipping-route-map-3721945). Koliko prošlog petka, predsednik SAD je najavio da će Ormuski prolaz proglasiti američkom teritorijom kada „uskoro pobedimo Iran“ (https://www.theguardian.com/us-news/2026/aug/14/trump-threat-strait-hormuz-us-territory). Usledila je oštra reakcija Teherana (https://www.nbcnews.com/world/iran/iran-rejects-delusions-trump-strait-hormuz-us-territory-rcna592666), ali zvanični Maskat se tim povodom nije oglasio. Ostaje nejasno da li bi Ormuski prolaz kao američka teritorija obuhvatao obe obale tog tesnaca, ili samo onu iransku?

U međuvremenu, nakon Trampove pretnje bombardovanjem Omana, moglo bi se postaviti i pitanje.

Koje bi se lokacije unutar Omana, inače jedine države pored Irana,  na obalama Ormuskog prolaza, mogle naći na meti eventualnog bombaškog dejstva SAD, a koje bi bile pošteđene? Zvanični Maskat povodom Trampove najnovije pretnje sultanatu ( američki ministar finansija Skot Besent pretio je u aprilu sankcijama Omanu u slučaju da saraduje sa Teheranom oko uređenja pllovidbe Ormuskim prolazom https://www.aljazeera.com/news/2026/5/28/us-treasury-threatens-oman-with-sanctions-over-hormuz-strait), nije još reagovao.

Ukoliko Maskat ozbiljno shvati „bombašku pretnju“,  američki ulaz u pomorsko—diplomatsku arenu Ormuza možda nadalje bude otežan.

Izraelci u Berberi, Amerikanci u Bosasu: kontrola južnih prilaza Adenskom zalivu i Crvenom moru na radaru je aktera i mimo jemenskih Huta

Dva saudijska petro—tankera : Wafa i Daisy, našla su se juče (5. avgusta) na meti balističkih udara proiranskih Huta  na dve međusobno udaljene lokacije: Nišandžije pobunjeničkog pokreta „Ansar Alah“ ciljale su prvi mega—brod u severnom delu Crvenog mora,  a drugi u oblasti Adenskog zaliva nedaleko od strateškog pomorskog prolaza Bab el—Mandeb, tvrdeći da su „pogoci bili precizni“. (https://www.aa.com.tr/en/middle-east/houthis-claim-they-hit-2nd-saudi-oil-tanker-in-a-day/4019517). General Jahja Sari, portparol jemenskih Huta  je ove oružane incidente predstavio kao  njihovo „geografsko širenje polja delovanja“ . (https://www.insurancejournal.com/news/international/2026/08/05/880307.htm).

defaultDa li je na pomolu eskalacija napetosti diljem Crvenog mora, možda i roga Afrike, i to u trenutku kada izgleda da se drama oko Ormuskog prolaza naizgled stišava? ( https://www.ft.com/content/e0b10cad-3e46-4a6d-9227-eba6fe11c676?syn-25a6b1a6=1). Odgovor je za sada neizvestan, ali broj novih aktera na afričkim obalama nadomak Bab el Mandeba odskora počinje da raste (https://www.vujic-geopolitika.com/2026/01/11/izrael-novi-akter-na-rogu-afrike/).

Što se Huta tiče, kada su 20. jula objavili pomorsku blokadu saudijskih luka na Crvenom moru, u fokusu njihovih prvih udara bila je luka Janbu na Crvenom moru. Huti udar na saudijsku Daisy—na krajnjem severozapadu Indijskog okeana, daleko od luke Janbu, otvara pitanje: Šta bi mogao biti motiv da Huti baš sad, pokrenu oružanu inicijativu protiv pomorskih ali i kopnenih „saudijskih cljeva“? (https://www.thenationalnews.com/news/2026/08/04/yemens-houthis-claim-drone-strike-on-saudi-target-at-najran-airport/).

Koliko u jesen 2023. Huti su svoje nišane uperili protiv „brodova povezanih sa Izraelom“, a u ime solidarnosti sa Palestincima u Gazi. Saudijska blokada Hodeide, ključne jemenske luke pod  kontrolom Huta—koju su ovog puta naveli kao fokus svoje „blokade“ od 20. jula—bila  je i tada  2023. prilično nepropustiva ( još od vremena žestokih okršaja sredinom prošle decenije). Šta god da je iza motiva, Bab—el Mandeb stoji kao žižna tačka potencijalnog sučeljavanja brojnih reigionalnih i globalnih interesa.

U tom kontekstu, stiže i vest da je vojna delegacija SAD na čelu sa general majorom Klodom Tjudorom u nedelju, 2. avgusta potpisala sporazum sa lokalnom upravom regiona Puntland u Somaliji, o proširenju američkog vojnog prisustva u luci Bosaso (na slici)  u Adenskom zalivu. (https://ground.news/article/us-expands-strategic-foothold-on-somalias-coast-as-yemen-conflict-simmers). Sa ciljem unapređenja operacija protiv terorizma, kao i pomoći u zaštiti pomorske bezbednosti u regionu.

Iza toga, ratni sukob u Persijskom zalivu, iniciran dejstvima Izraela i SAD protiv Irana 28. februara, proširen je i na region Crvenog mora, uzastopnim udarima avijacije Saudijske Arabije na jemensku luku Hodeida. (https://www.aljazeera.com/news/2026/7/24/saudis-strike-yemens-houthi-held-hodeida-rebel-media).

Usledili su potom, raketni udari Huta na naftne instalacije Saudi Aramco“-a kod luke Janbu na Crvenom moru i grada Jazan. (https://www.ndtv.com/world-news/us-iran-war-houthis-attack-saudi-aramco-oil-sitenear-red-sea-us-holds-back-strike-on-iran-for-1st-time-in-2-weeks-11822739).

Uz put, tanker „Encelia“ pogoođen je nedientifikovanim projektilom 130 kilometara jugozapadno od grada Al Šukaik u regionu Jazan, nedaleko od granice Jemena. Da li i koliko može da eskalira oružani sukob zvaničnog Rijada i jemenskog „Ansar Alaha“, neizvesno je.

Ono što se zna da je ministarstvo odbrane Nemačke, u četvrtak 23. jula objavilo „relociranje“ minolovca „ Fulda“ i snabdevačkog broda „Mozel“  iz regiona Crvenog mora (iz luke Dzibuti) na Istočni Mediteran (https://www.eurasiareview.com/24072026-germany-withdraws-naval-vessels-from-red-sea-amid-rising-houthi-saudi-tensions/).

Nestabilna bezbedonosna situacija i izostanak skore misije u regionu Ormuskog prolaza, navedeni su kao ključni razlozi odluke Berlina da povuče ta dva nemačka ratna broda iz napete zone nadomak strateškog prolaza Bab el Mandeb ( na slici) na južnom prilazu Crvenom moru. Tim pravcem ka Suecu i Mediteranu, kreće se inača značajna količina nasušnih energenata i drugih roba preko potrebnih EU.

U međuvremenu, „ Fulda“ i „Mozel“ stigli su u Džibuti pre samo mesec dana,  kako bi se pridružili— (sad je već izgledno) nesuđenoj „Koaliciji voljnih“ za deminiranje Ormuza—inicijativi Londona i Pariza kojoj se na papiru pridružilo četvrdesetak zemalja. (https://www.defensenews.com/global/europe/2026/06/18/germany-moves-two-ships-to-djibouti-eyeing-multinational-hormuz-mission-this-summer/).

Prema ranijim planovima Evropljana, „ Fulda“ i „Mozel“ trebalo je da unutar armade  „Koalicije“ da povedu zadatak pronalaženja mina u Ormuskom prolazu.

Kako će Brisel razumeti odluku Berlina da baš sad povuče dva ratna broda sa sidrišta u Džibuti, vrlo je neizvesno.

Naime, koliko 17. jula EU i Dzibuti sklopili su strateški  „ Sporazum o statusu snaga za Operaciju Aspides“ –kojim su Evropljani stekli nove mogućnosti za dalje dejstvovanje na pučinama izmežu Bab el Mandeba i Ormuskog prolaza. (https://www.voiceofemirates.com/en/news/2026/07/17/countering-bab-el-mandeb-threats-eu-reinforces-red-sea-naval-mission-with-strategic-djibouti-accord/).

„ Ovim Evropska unija izražava svoj strateški interes u održavanju bezbednosti, i delovanju u bezbedonosnoj ulozi pod okriljem misija Aspides i Atalanta ovde na severozapadu Indijskog okeana“ general Šin Klensi (Sean Clancy) predsednik EU vojnog komiteta tokom ceremonije u Džibutiju 17. jula. Inače, EU antipratska misija „Atalanta“ je u tom regionu Indijskog okeana od 20008. dok je „Aspides“ sastavljena februara 2024.

Kaja Kalas je u Dzibutiju izašla sa predlogom da bi „brodovi koji su obećani Koaliciji voljnih (za deminiranje Ormuza), mogli bi, dok sada čekaju tu misiju, biti raspoređeni ovde ( u EU misiju Aspides“), budući da Koalicija voljnih još nije funkcionalna“.

Berlin za „ Fuldu“ i „Mozel“ ima izgleda neke planove na istočnom Mediteranu…