Objava američkog predsednika Donalda Trampa da je  “Ormuski prolaz američka teritorija u ovom trenutku”. https://www.aljazeera.com/news/liveblog/2026/8/22/iran-war-live-trump-says-tehran-not-ready-to-make-right-deal-to-end-war i uzvratna objava iranskog konzulata u Hajderabadu prema kojoj je Kalifornija „nova teritorija Irana“ (https://www.trtworld.com/article/4b1fa88c11d2u) međunarodnoj zajednici nude sada dve nove geografske mape sveta.

Na Trampovoj mapi iznad Ormuskog prolaza vijori se zastava SAD. Na mapi Teherana, Kalifornija je izdvojena iz sastava SAD. U pozadini ovog „mapiranja“ je tekući ratni sukob u Persijskom zalivu. iniciran 28. februara napadom Izraela i SAD na Iran sa ključnim motivom da Teheran nikada ne treba da ima nuklearno naoružanje.

Kako stvari sada stoje, dalji tok konflikta u Persijskom zalivu, neizvestan je. Posebno nakon Trampove najnovije odluke da Iranu uskoro slede  „najrazornije sankcije u istoriji“ (https://www.theguardian.com/world/2026/aug/20/trump-threatens-crush-iran-economy-war-hormuz). Kao zbog potonjih poruka  Teherana da je uvođenje takvih američkih mera „objava rata“ svim zemljama. (https://www.aljazeera.com/news/liveblog/2026/8/22/iran-war-live-trump-says-tehran-not-ready-to-make-right-deal-to-end-war). Odnosno, da će Iran u tom slučaju žestoko uzvratiti. (https://www.nbcnews.com/world/iran/iran-war-devastating-response-us-threat-toughest-economic-hit-rcna593697).

Ovi planovi Vašingtona i Teherana podstičnu niz dilema. Na primer: da li bi SAD mogle uskoro da krenu sa iskrcavanjem trupa na svojoj „ novoj teritoriji“? Ili , kako bi Iran mogao onda nadalje da sagledava svoju „novu teritoriju“ na obalama Pacifika?

Nešto drugo, još je zagonetka.

Na svetu je naime pregršt nerešenih teritorijalnih sporova, kako na kopnu, tako i na Svetskom moru. (https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_territorial_disputes).

Šta biva, ako i nekim drugim državama uskoro padne na pamet da proglase „svojom novom teritorijom“ neko parče Zemlje (kopna ili ostrva…), ili neke vode (delove reka, mora…) koje bi im sada jako znače? Ko bi uopšte mogao biti arbitar u takvim slučajevima?

Bilo kako bilo, u neposrednom pomorskom zaleđu ratnog sukoba u Persijskom zalivu na Indijskom okeanu, nalazi se strateški arhipelag Šagos i u njegovom sastavu ostrvo Dijego Garsija (na slici) sa vitalnim vojnim instalacijama SAD. Velika Britanija i Mauricijus  sa jedne, i Maldivi sa druge strane, nikako da se slože ko polaže pravo suvereniteta nad ostrvljem Šagos…

Nabrajanje ovih lokacija nije slučajno. Dolazi naime, nakon današnje pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da bi SAD mogle da bombarduju Oman u slučaju da se Americi „nadje na putu“ povodom slučaja Ormuz.

„ Ako se Oman ispreči na putu (povodom kontrole Ormuzskog prolaza), bombardovaćemo ih do smrti“, poručio je predsednik Tramp. (https://www.middleeastmonitor.com/20260817-trump-threatens-to-bomb-oman-if-it-gets-in-the-way-of-us-iran-negotiations/).

Prva Trampova ratnička pretnja jednoj državi Arabijskog poluostrva, od izbijanja sukoba SAD i Izraela protiv Irana krajem februara, usledila je nakon vesti da su zvanični Teheran i Maskat nakon tromesečnih pregovora, postigli medjusobni dogovor o „zoniranju“ plovnog prostora Ormuskog prolaza (https://en.yenisafak.com/world/iran-oman-reach-deal-on-hormuz-shipping-route-map-3721945). Koliko prošlog petka, predsednik SAD je najavio da će Ormuski prolaz proglasiti američkom teritorijom kada „uskoro pobedimo Iran“ (https://www.theguardian.com/us-news/2026/aug/14/trump-threat-strait-hormuz-us-territory). Usledila je oštra reakcija Teherana (https://www.nbcnews.com/world/iran/iran-rejects-delusions-trump-strait-hormuz-us-territory-rcna592666), ali zvanični Maskat se tim povodom nije oglasio. Ostaje nejasno da li bi Ormuski prolaz kao američka teritorija obuhvatao obe obale tog tesnaca, ili samo onu iransku?

U međuvremenu, nakon Trampove pretnje bombardovanjem Omana, moglo bi se postaviti i pitanje.

Koje bi se lokacije unutar Omana, inače jedine države pored Irana,  na obalama Ormuskog prolaza, mogle naći na meti eventualnog bombaškog dejstva SAD, a koje bi bile pošteđene? Zvanični Maskat povodom Trampove najnovije pretnje sultanatu ( američki ministar finansija Skot Besent pretio je u aprilu sankcijama Omanu u slučaju da saraduje sa Teheranom oko uređenja pllovidbe Ormuskim prolazom https://www.aljazeera.com/news/2026/5/28/us-treasury-threatens-oman-with-sanctions-over-hormuz-strait), nije još reagovao.

Ukoliko Maskat ozbiljno shvati „bombašku pretnju“,  američki ulaz u pomorsko—diplomatsku arenu Ormuza možda nadalje bude otežan.

Izraelci u Berberi, Amerikanci u Bosasu: kontrola južnih prilaza Adenskom zalivu i Crvenom moru na radaru je aktera i mimo jemenskih Huta

Dva saudijska petro—tankera : Wafa i Daisy, našla su se juče (5. avgusta) na meti balističkih udara proiranskih Huta  na dve međusobno udaljene lokacije: Nišandžije pobunjeničkog pokreta „Ansar Alah“ ciljale su prvi mega—brod u severnom delu Crvenog mora,  a drugi u oblasti Adenskog zaliva nedaleko od strateškog pomorskog prolaza Bab el—Mandeb, tvrdeći da su „pogoci bili precizni“. (https://www.aa.com.tr/en/middle-east/houthis-claim-they-hit-2nd-saudi-oil-tanker-in-a-day/4019517). General Jahja Sari, portparol jemenskih Huta  je ove oružane incidente predstavio kao  njihovo „geografsko širenje polja delovanja“ . (https://www.insurancejournal.com/news/international/2026/08/05/880307.htm).

defaultDa li je na pomolu eskalacija napetosti diljem Crvenog mora, možda i roga Afrike, i to u trenutku kada izgleda da se drama oko Ormuskog prolaza naizgled stišava? ( https://www.ft.com/content/e0b10cad-3e46-4a6d-9227-eba6fe11c676?syn-25a6b1a6=1). Odgovor je za sada neizvestan, ali broj novih aktera na afričkim obalama nadomak Bab el Mandeba odskora počinje da raste (https://www.vujic-geopolitika.com/2026/01/11/izrael-novi-akter-na-rogu-afrike/).

Što se Huta tiče, kada su 20. jula objavili pomorsku blokadu saudijskih luka na Crvenom moru, u fokusu njihovih prvih udara bila je luka Janbu na Crvenom moru. Huti udar na saudijsku Daisy—na krajnjem severozapadu Indijskog okeana, daleko od luke Janbu, otvara pitanje: Šta bi mogao biti motiv da Huti baš sad, pokrenu oružanu inicijativu protiv pomorskih ali i kopnenih „saudijskih cljeva“? (https://www.thenationalnews.com/news/2026/08/04/yemens-houthis-claim-drone-strike-on-saudi-target-at-najran-airport/).

Koliko u jesen 2023. Huti su svoje nišane uperili protiv „brodova povezanih sa Izraelom“, a u ime solidarnosti sa Palestincima u Gazi. Saudijska blokada Hodeide, ključne jemenske luke pod  kontrolom Huta—koju su ovog puta naveli kao fokus svoje „blokade“ od 20. jula—bila  je i tada  2023. prilično nepropustiva ( još od vremena žestokih okršaja sredinom prošle decenije). Šta god da je iza motiva, Bab—el Mandeb stoji kao žižna tačka potencijalnog sučeljavanja brojnih reigionalnih i globalnih interesa.

U tom kontekstu, stiže i vest da je vojna delegacija SAD na čelu sa general majorom Klodom Tjudorom u nedelju, 2. avgusta potpisala sporazum sa lokalnom upravom regiona Puntland u Somaliji, o proširenju američkog vojnog prisustva u luci Bosaso (na slici)  u Adenskom zalivu. (https://ground.news/article/us-expands-strategic-foothold-on-somalias-coast-as-yemen-conflict-simmers). Sa ciljem unapređenja operacija protiv terorizma, kao i pomoći u zaštiti pomorske bezbednosti u regionu.

Iza toga, ratni sukob u Persijskom zalivu, iniciran dejstvima Izraela i SAD protiv Irana 28. februara, proširen je i na region Crvenog mora, uzastopnim udarima avijacije Saudijske Arabije na jemensku luku Hodeida. (https://www.aljazeera.com/news/2026/7/24/saudis-strike-yemens-houthi-held-hodeida-rebel-media).

Usledili su potom, raketni udari Huta na naftne instalacije Saudi Aramco“-a kod luke Janbu na Crvenom moru i grada Jazan. (https://www.ndtv.com/world-news/us-iran-war-houthis-attack-saudi-aramco-oil-sitenear-red-sea-us-holds-back-strike-on-iran-for-1st-time-in-2-weeks-11822739).

Uz put, tanker „Encelia“ pogoođen je nedientifikovanim projektilom 130 kilometara jugozapadno od grada Al Šukaik u regionu Jazan, nedaleko od granice Jemena. Da li i koliko može da eskalira oružani sukob zvaničnog Rijada i jemenskog „Ansar Alaha“, neizvesno je.

Ono što se zna da je ministarstvo odbrane Nemačke, u četvrtak 23. jula objavilo „relociranje“ minolovca „ Fulda“ i snabdevačkog broda „Mozel“  iz regiona Crvenog mora (iz luke Dzibuti) na Istočni Mediteran (https://www.eurasiareview.com/24072026-germany-withdraws-naval-vessels-from-red-sea-amid-rising-houthi-saudi-tensions/).

Nestabilna bezbedonosna situacija i izostanak skore misije u regionu Ormuskog prolaza, navedeni su kao ključni razlozi odluke Berlina da povuče ta dva nemačka ratna broda iz napete zone nadomak strateškog prolaza Bab el Mandeb ( na slici) na južnom prilazu Crvenom moru. Tim pravcem ka Suecu i Mediteranu, kreće se inača značajna količina nasušnih energenata i drugih roba preko potrebnih EU.

U međuvremenu, „ Fulda“ i „Mozel“ stigli su u Džibuti pre samo mesec dana,  kako bi se pridružili— (sad je već izgledno) nesuđenoj „Koaliciji voljnih“ za deminiranje Ormuza—inicijativi Londona i Pariza kojoj se na papiru pridružilo četvrdesetak zemalja. (https://www.defensenews.com/global/europe/2026/06/18/germany-moves-two-ships-to-djibouti-eyeing-multinational-hormuz-mission-this-summer/).

Prema ranijim planovima Evropljana, „ Fulda“ i „Mozel“ trebalo je da unutar armade  „Koalicije“ da povedu zadatak pronalaženja mina u Ormuskom prolazu.

Kako će Brisel razumeti odluku Berlina da baš sad povuče dva ratna broda sa sidrišta u Džibuti, vrlo je neizvesno.

Naime, koliko 17. jula EU i Dzibuti sklopili su strateški  „ Sporazum o statusu snaga za Operaciju Aspides“ –kojim su Evropljani stekli nove mogućnosti za dalje dejstvovanje na pučinama izmežu Bab el Mandeba i Ormuskog prolaza. (https://www.voiceofemirates.com/en/news/2026/07/17/countering-bab-el-mandeb-threats-eu-reinforces-red-sea-naval-mission-with-strategic-djibouti-accord/).

„ Ovim Evropska unija izražava svoj strateški interes u održavanju bezbednosti, i delovanju u bezbedonosnoj ulozi pod okriljem misija Aspides i Atalanta ovde na severozapadu Indijskog okeana“ general Šin Klensi (Sean Clancy) predsednik EU vojnog komiteta tokom ceremonije u Džibutiju 17. jula. Inače, EU antipratska misija „Atalanta“ je u tom regionu Indijskog okeana od 20008. dok je „Aspides“ sastavljena februara 2024.

Kaja Kalas je u Dzibutiju izašla sa predlogom da bi „brodovi koji su obećani Koaliciji voljnih (za deminiranje Ormuza), mogli bi, dok sada čekaju tu misiju, biti raspoređeni ovde ( u EU misiju Aspides“), budući da Koalicija voljnih još nije funkcionalna“.

Berlin za „ Fuldu“ i „Mozel“ ima izgleda neke planove na istočnom Mediteranu…

Može li američka vojska istovremeno da dejstvuje protiv Irana u Persijskom zalivu i jemenskih Huta nadomak Bab el Mandeba na južnom prilazu Crvenom moru, i sa kojim rezultatima, pokazaće vreme.

Kako stvari sada stoje, predsednik SAD Donald Tramp najavio je ove sedmice  novu seriju oružanih udara na mostove I elektrane u Iranu u znak odmazde za svaki brod koji Iranska nacionalna garda bude nadalje gađala u zoni Ormuskog prolaza. https://www.telegraphindia.com/world/donald-trump-says-us-will-destroy-bridge-or-power-plant-for-each-iranian-attack-in-strait-of-hormuz/cid/2171284

Američki lider istovremeno je najavio i spremnost SAD da se “pobrine”, u slučaju da jemenski Huti sa krajnjeg jugozapada Arabijskog poluostrva ostvare svoju odluku o pomorskoj blokadi luka Saudijske Arabije na Crvenom moru. “ U slučaju da se tako nešto desi, mi ćemo se pobrinuti za to. To smo sa Hutima već ranije učinili” . https://www.ft.com/content/90facd68-4df7-40c2-9383-e989a02fbe51?syn-25a6b1a6=1

U međvremenu, bez ijednog ispaljenog Huti—projektila, svetsko tržište nafte i ključni pomorski prevoznici barela, već su “trepnuli” na upozorenje jemenskog pobunjeničkog pokreta “Ansar Alah” početkom sedmice, da će sve brodove koji pristanu u saudijske luke na Crvenom moru nadalje smatrati “direktnom metom”. Koliko juče,  cena barela “brenta” skočila je iznad 95 američkih dolara ( najviša od  11. juna), ponajviše zbog Huti—pretnje. Već danas isti barel “ brenta” ide za 98 američkih dolara…

Istovremeno, najmanje tri mega—tankera krcata saudijskom naftom u luci Janbu na Crvenom moru, za kupce u Aziji, naglo su izmenili pravac kretanja: umesto na jug prema Bab el Mandebu i Indijskom okeanu, otplovili su juče ka Suecu i Sredozemnom moru put Azije ( putovanje najmanje 30 dana duže). https://en.yenisafak.com/world/oil-tankers-change-course-in-red-sea-after-houthi-blockade-threats-3721152. Koliko danas, Huti su gađali i pogodili dva saudijska tankera, dok je na jednom od njih izbio veliki požar. https://www.tradewindsnews.com/casualties/saudi-tanker-on-fire-after-being-hit-by-projectile-as-houthis-strike-in-red-sea/2-1-2019914

Globalno petro—tržište sa najnovijom Huti—pretnjom obrelo se pred mogućim ćorsokakom u snabdevanju barelima iz Zaliva. Naime, usled napete blokade Ormuskog prolaza (Iranci) I blokade iranskih luka (Amerikanci), vodeći zalivski izvoznik nafte Saudijska Arabija značajno je preusmerila svoj izvoz barela naftovodom Istok—Zapad do luke Janbu na Crvenom moru. Najnovija Huti pretnja civilnom brodovlju usmerenim ka saudijskim petro—sidrištima na Crvenom moru i eventualno petroinstalacija vodeće sunitske monarhije, otvara nove dileme na tržištu nafte koje nisu povezane samo sa rizicima snabdevanja.

Na primer, ako su signali američkog predsednika Donalda Trampa o napredovanju mirovnih pregovora sa Irancima, od izbijanja sukoba 28. februara do sada,  upadljivo uticali na fluktuacije cena barela na svetskom tržištu, šta treba da se desi da se eliminše novi “geopolitički okidač” rasta cene nafte, ovog puta situiran oko Bab el Mandeba?

Mirovni diplomatski dijalog između Rijada i Huta, ili nešto drugo?

Nova militarizacija roga Afrike, Bab el Mandeba, država duž obala Crvenog mora deluje neizbežno…

Badr bin Hamad al Busaidi, ministar spoljnih poslova Omana, već neko vreme  je “trn u oku” Vašingtonu. Možda počev od al Busaidijeve odluke da nakon završene runde pregovora SAD—Iran, u rezidenciji ambasadora Sultanata u Švajcarskoj 27. februara, bez prethodne najave odleti u glavni grad SAD radi susreta sa Džej Di Vensom, zamenikom predsednika SAD. (https://wanaen.com/oman-fms-unannounced-washington-visit-focuses-on-iran-talks/). Bilo je to inače, dan uoči početka oružanog sukoba Izraela I SAD protiv Irana.

„Mirovni sporazum je na dohvat ruke… ako samo damo diplomatiji prostor koji joj je potreban da do njega stigne. Ako je krajnji cilj da se zauvek osigura da Iran ne može imati nuklearnu bombu, mislim da smo taj problem rešili kroz ove pregovore dogovorivši se o veoma važnom prodoru koji nikada ranije nije postignut“, rekao je Al Busaidi u intervjuu za CBS News u Vašingtonu (https://www.aljazeera.com/news/2026/2/28/peace-within-reach-as-iran-agrees-no-nuclear-material-stockpile-oman-fm)

Ubrzo pošto je sukob u Persijskom zalivu ipak počeo, al Busaidi je smatrao da su SAD “izgubile kontrolu nad svojom spoljnom politikom, ušavši rat koji nije njihov” (https://www.middleeastmonitor.com/20260319-oman-fm-us-has-lost-control-of-foreign-policy-entered-war-that-is-not-its-own/). Potom, krajem juna al Busaidi je lamentirao da su se Oman i susedi u Zalivu obreli u “ratu koji nikada nije trebalo da se desi”. (https://www.lemonde.fr/international/article/2026/06/29/ormuz-oman-et-ses-voisins-du-golfe-emergent-d-une-guerre-qui-n-aurait-jamais-du-avoir-lieu_6716898_3210.html?).

Koliko ovih dana, šef diplomatije Omana, pozvao je sve zemlje na obalama Persijskog zaliva da diplomatski fokus zajednički okrenu ka budućnosti.

https://tribune.com.pk/story/2618221/oman-fm-calls-iran-war-a-catastrophe-says-exposes-flaws-in-gulf-security-doctrine.

Ali, kako se dolazi do budućnosti, u regionu u kome se ovih dana puca sve više i sve dalje, i gde su Iranci pre neki dan gađali i vojne postaje Omana –komšije na drugoj obali Ormuskog prolaza? (https://iranwire.com/en/news/155076-irgc-strikes-targets-in-oman-blasting-key-mediators-territory/).

Oman se i tu drži legendarne diplomatske neutralnosti koju je postavio sultan Kabus ibn Said el Said (1940—2020).

(https://www.cambridge.org/core/books/abs/sultan-qaboos-and-modern-oman-19702020/friend-to-all-enemy-to-none-omans-quiet-diplomacy-since-1970/C97F3F52B1FCA66CB0C1).

“Prijatelj sa svima, neprijatelj nikome”—bio je aksiom sultana Kabusa.

Iz tog ugla mogla bi se razumeti današnja objava “Oman Air”—a, da, koliko od septembra uvodi dva puta nedeljno direktnu avio—liniju Moskva—Selala (na slici), mega—luku na jugu Omana, inače rodno mesto sultana Kabusa, i adresa jedne u nizu aktivnih američkih baza u Sultanatu. (https://www.muscatdaily.com/2026/07/18/salalah-to-welcome-new-flights-from-russia-kazakhstan/).

Tekući pregovori Vašingtona i Teherana nisu oročeni isključivo na samo 60 dana, sa time je moguć i produžetak perioda izuzeća od petro–sankcija Iranu

Kina je jedina zemlja koja nastavlja da kupuje iransku naftu, ostali su oprezni, zbog neizvesnosti oko eventualnog ponovnog uvedjanja sankcija Vašingtona Teheranu, izjavio je Skot Besent (na slici) američki ministar finansija ove sedmice, opisujući novonastalu situaciju na globalnom tržištu barela, nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju (MoR)  SAD i Irana 17. juna. (https://iranwire.com/en/news/154378-us-treasury-secretary-china-is-the-only-buyer-of-iranian-oil/). MoR inače sadrži odredbu—„Ovlašćenje za proizvodnju, isporuku i prodaju sirove nafte, petrohemijskih proizvoda i naftnih proizvoda iranskog porekla do 21. avgusta 2026. godine“ (https://ofac.treasury.gov/media/936206/download?inline).

U međuvremenu, Kina je godinama vodeći kupac iranske nafte (https://www.uscc.gov/research/china-iran-fact-sheet-short-primer-relationship), pri čemu su Peking i Teheran odavno ustanovili petro—kupoprodaju u juanima.

Sad, kada Besent kaže da bi „Iran bi mogao da počne da fakturiše prodaju nafte u američkim dolarima u okviru tekućih pregovora sa Vašingtonom“ (https://shafaq.com/en/World/US-Treasury-Iran-could-trade-oil-in-dollars) –zašto je „Kina jedina“? Odnosno, zašto su „ostali oprezni“ da se upuste u taj novoponuđeni, na prvi pogled kratkoročni biznis…?

Američki ministar finansija u stvari je vrlo precizan u svojoj objavi o mogućnosti „ „dolarizacije“ iranske nafte.  Naime, Skot Besent izričito navodi da takva mogućnost postoji „u okviru tekućih pregovora sa Vašingtonom“. Ali, nigde ne piše da će ti pregovori trajati samo 60 dana . MoR vrlo jasno navodi da je taj prvopostavljeni vremenski okvir „expandable“. Tj. mogući su „produžeci“…

Koliko je realno očekivati da bi tekući pregovori SAD i Irana mogli da se nastave i posle prvih 60 dana, pa da „ukidanje iranskih petrosankcija“ možda potraje i duže? Odgovor kao da je još neizvestan. (https://www.middleeastmonitor.com/20260702-us-iran-expected-to-hold-direct-talks-in-doha-in-3rd-week-of-july-sources/).

U toj areni, „dolarizacija „ iranske nafte mogla bi da bude magnet od značaja i za Vašington i za Teheran. „ Dominacija dolara je esencijalna… sve što radimo jeste da guramo dolar…nikad nije prestao da bude centar globalnog valutnog sistema, ali ga jačamo“, istakao je Besent u intervju za mrežu CNBC (https://www.cnbc.com/2026/06/24/cnbc-transcript-us-treasury-secretary-scott-bessent-speaks-with-cnbcs-joe-kernen-on-squawk-box-today.html).

Iranska nafta izgleda bi mogla da ima mesto i ulogu u misiji daljeg jačanja amerikog dolara. Čini se da taj „zadatak“, ne može biti ograničen na samo 60 dana.

Prva poseta Sultana od Omana Francuskoj od 1989. godine osigurala je danas Parizu stratešku poziciju u trusnoj areni Ormuskog prolaza. Naime, francuski predsednik Emanuel Makron postigao je “istorijski sporazum” sa Sultanom Haitamom bin Tarikom o predstojećem deminiranju Ormuskog prolaza (uz niz drugih dogovora o budućoj, najavljeno širokoj vojno—ekonomskoj saradnji Pariza i Maskata). https://www.thenationalnews.com/news/europe/2026/06/29/sultan-of-oman-meets-macron-in-paris-to-support-demining-and-safe-passage-of-strait-of-hormuz/

Francuska je tako postala prva zemlja Zapada čiji će mornarički eksperti, nadalje javno roniti po Ormuskom prolazu sve u potrazi za minama postavljenim… od izbijanja sukoba SAD i Izraela protiv Irana krajem februara ove godine.

Šta o ovom sporazumu Pariza i Maskata mogu da misle Vašington i Teheran? Koliko krajem maja, američki predsednik Donald Tramp upozorio je Oman da se ne pojavljuje previse u slici oko Ormuza, dok Vašington vodi mučne pregovore sa Teheranom. “ Oman ima da se ponaša kao i svi ostali, inače ćemo morati da ih raznesemo”, Tramp je Maskatu zapretio u to vreme. (https://english.news.cn/20260528/bd6d14f1465d49d2a6317c17cd2a8fd3/c.html).

Dosta uzburkane vode proteklo je Ormuskim prolazom od tog kraja maja: koliko danas u Maskatu Ana Eskrogima, američka ambasadorka u Omanu sastala se sa Sajidom Tejazinom, zamenikom premijera Omana za ekonomska pitanja, da razmotre “ načine za dalje jačanje u raznim domenima, uključujući ekonomiju i investicije” (https://www.omanobserver.om/article/1192045/oman/oman-us-discuss-economic-investment-cooperation). Deminiranje se tu ne pominje kao tema.

Gotovo istovremeno, Teheran otkriva da su zvaničnici Irana i Omana održali prvi sastanak “Zajedničkog komiteta za Ormuz”. https://www.azernews.az/region/260385.html. Da li su Iranci i Omanci na tom sastanku (u zvanicnoj vesti, datum nije preciziran) razgovarali o minama u Ormuskom prolazu, nije saopšteno.

Ono što je pouzdano, jeste da su Francuzi i Omanci o minama u Ormuskom prolazu već razgovarali.

Nijednoj zemlji neće biti dozvoljeno da se bavi deminiranjem Ormuskog prolaza: to je posao isključivo Irana, upozorio je danas Kazem Garibabadi, zamenik ministra inostranih poslova Irana,

U međuvremenu, koliko je mina u Ormuskom prolazu?

Šef UN pomorske agencije (IOM) Arsenio Rodrigez nedavno je procenio da je 80 mina postavljenu unutar –do pre ovog sukoba prohodne—„ razdelne saobraćajne zone“u centralnom pojasu Ormuskog prolaza. https://ground.news/article/iran-strait-of-ormuz-will-have-about-80-mines

Onaj ko ima mape postavljenih mina—ako su poreklom iz jedne zemlje, mogao bi biti neophodan svima koji će se pozabaviti deminiranjem Ormuskim prolazom, i normalizacijom civilne plovidbe Ormuskim prolazom.

Kako stvari sada stoje, a nakon maestralnog diplomatskog manevra Pariza, za javnu eliminaciju mina u Ormuskom prolazu, već se spremaju Francuzi…

Mada bi se pravac eventualnog delovanja “fonda”, odnosno “programa” možda već mogao naslutiti.

Naime, još 2023. Khojasteh Mehr, šef Nacionalne nafte kompanije Irana (NIOC), procenio je na  međunarodnom ekonomskom forumu u Šangaju, da Iran razmatra do 2031. godine privuče oko 250 milijardi američkih dolara investicija u razvoj domaće petro—industrije (https://ana.ir/en/news/4190/official-iran-ready-for-attracting-250-billion-dollars-investment-in-oil-sector).

Koliko 19. februara ove godine (devet dana pre izbijanja tekućeg sukoba u Persijskom zalivu), Hamid Ganbari, zamenik direktora za ekonomsku diplomatiju u Ministarstvu spoljnih poslova Irana, izjavio je da bi SAD i Iran mogli zajednički da investiraju u naftne i gasne projekte kao deo tekućeg nuklearnog sporazuma koji je u pregovorima, signalizirajući spremnost Teherana da postigne dogovor i izbegne vojni sukob. https://caspianpost.com/iran/iran-proposes-joint-oil-investment-with-u-s-ahead-of-nuclear-negotiations).

„Radi trajnosti sporazuma, neophodno je da SAD imaju koristi i u oblastima sa visokim i brzim ekonomskim prinosom“,ocenio je  Ganbar. „Zemlja mora biti spremna za sve scenarije“, dodao je Ganbari, „a istovremeno ozbiljno voditi pregovore“. Ganbari je među potencijalnim oblastima saradnje, pored nafte i gasa, naveo i rudarstvo, urbani razvoj i kupovinu aviona.

Eto, možda pravca u kome bi, danas naizgled nezamislivo, mogli da se u nekoj budućnosti razvijaju odnosi Vašingtona i Teherana.

Američki predsednik Donald Tramp verovatno nije slučajno pre neki dan rekao da bi mirovni sporazum sa Iranom mogao biti čak I važniji od vojničke pobede. https://www.aa.com.tr/en/us-israel-iran-war/trump-expects-us-iran-deal-to-extend-ceasefire-reopen-strait-of-hormuz-over-the-next-week-report/3953666).

*

Američka vojno—pomorska blokada Ormuskog prolaza „uglavnom je i dalje na snazi“, Pit Hegset, ministar odbrane SAD izjavio je u subotu u Singapuru, ne precizirajući šta tačno pokriva ono „uglavnom“. (https://thehill.com/policy/international/5902453-pete-hegseth-iran-war-naval-blockade-strait-of-hormuz/).

Kako stvari stoje na terenu, američka vojno—pomorska blokada iranskih luka, uvedena 13. aprila,ovih dana izgleda nije usredsređena na luku Džask na obali Omanskog zaliva. Inače, luka Džask  na oko 95 milja istočno od Ormuza,  jedino je iransko pristanište na Indijskom okeanu. Koliko od sredine aprila pojavljuju se vesti da Iran naftovodom Golestan—Džask (na mapi) doprema barele do te strateške luke u provinciji Hormozgan, za izvoz mušterijama u Aziji. (https://iranwire.com/en/news/152621-oil-loading-begins-at-jask-to-bypass-the-strait-of-hormuz/). Iranska nafta, iranski naftvod, iranska luka Džask… sve do juče (31. maja)  delovalo je kao solo akcija prilično izolovanog aktera u regionu Persijskog zaliva.

A, onda su u nedelju, u luku Džask iz pravca Omana, pristigla dva trajekta sa po osam natovarenih automobila iz uvoza.  https://www.msn.com/en-us/news/insight/iran-opens-jask-port-to-vehicle-imports-despite-us-blockade/gm-GM8D706D9E?gemSnapshotKey=GM8D706D9E-snapshot-1&uxmode=ruby. Test—plovidba pred očima američke mornarice?!Pojedini posmatrači ocenili su da „Iran prkosi američkoj blokadi prvom pošiljkom vozila preko luke Džask“ .

Ugao gledanja može biti i drugačiji.

Na primer, da zvanični Maskat kada je reč o saradnji sa Teheranom, u regionu Persijskog zaliva ima izdvojeno mišljenje. Teheran i Maskat inače ovih dana učestalo vode konsultacije o pitanjima od značaja za regulisanje plovidbe Ormuskim prolazom, što ne nailazi na preterano razumevanje Vašingtona. https://www.theguardian.com/us-news/2026/may/27/donald-trump-oman-threat-strait-hormuz

Mnogima tu promiče da su još 1968. godine iranski šah Reza Pahlavi i sutan Kabus vladar Omana zajednički predložili Shemu razdvajanja saobraćaja u Ormuskom prolazu (TSS). (https://houseofsaud.com/oman-never-signed-that-was-the-point/). Tu zajedničku incijativu Pahlavi—Kabus, prihvatila je iste godine UN agencija IMO ( Međunarodna pomorska organizacija sa sedištem u Kuala Lumpuru, glavnom gradu Malezije). Davnjašnji dogovor dvojice nekadašnjih vladara Irana i Omana—TSS zvanično je na snazi od 1975. godine do danas.

Odatle možda bude razumljivo zašto je Oman pre neki dan, odbio da se pridruži predlogu  pet preostalih članica Zalivskog saveta za saradnju (GCC) za osudu Irana kod Međunarodne pomorske agencije zbog „jednostranog preuzimanja ovlašćenja suverene uprave“. „Kakvo god da je vaše mišljenje o Iranu, ovaj rat nije njihovo delo ,“ ocena je Badr al—Busaidija ministra inostranih poslova Omana (https://www.middleeasteye.net/news/war-not-their-making-omani-foreign-minister-says-iran).

Otuda verovatno i „auto—trajekt“ za Džask.