Gužva na obalama Crvenog mora sve zamršenija Ko je rekao da je trgovačka plovidba na južnim prilazima Crvenom moru odskora ponovo bezbedna?
Ansar Allah, pobunjenički pokret jemenskih Huta, inicijator oružanih napada na izvesno brodovlje od novembra 2023.—izvršio je 29. septembra prošle godine nadomak Adenskog zaliva, poslednji atak na jedan civilni brod (Minervagracht). Potom, 43 dana kasnije, Ansar Alah je objavio kraj oružanih dejstava. ( https://maritime-executive.com/article/houthis-announce-end-of-red-sea-shipping-attacks ).
Ipak, početkom 2026. između Sueca i krajnjeg severozapada Indijskog okeana, kretalo se 60 odsto manje brodova nego u istom periodu 2023 (https://splash247.com/suez-traffic-still-60-down-100-days-after-last-houthi-attack/. Šta to i dalje koči mega—trgovačke prevoznike da masovno vrate brodovlje na najkraću pomorsku transportnu rutu između tržišta Istoka i Zapada? Iza ovog upadljivog oklevanja, stoje čini se, i brojne geopolitičke nedoumice. (https://channel16.dryadglobal.com/maritime-security-outlook-gulf-of-aden-escalations-gps-interference-in-the-gulf-and-piracy-risk).
Jedna među njima, svakako je dalji razvoj mozaika geopolitičkih izazova duž dve obale Crvenog mora, i dalje, do roga Afrike. Geografski, na zapadnoj obali, od luka Port Sudan (Sudan), i Masave (Eritreja) do Berbere (Somalilend), do Mogadiša (Somalija) i Džibutija.
Istovremeno, na istočnim obalama Crvenog mora, od luka Eilat (Izrael), Džeda (Saudijska Arabija) i Hodeida (Jemen), na jugu, možda i do Port Luisa (Mauricijus)… U toj areni, dva naizgled nepovezana seta dogadjaja, mogli bi na duže straze doprineti novim procenjivanjima „ mirnog mora“ u tom regionu.
Naime, iznenadni prodori južnjačkih separatista u Jemenu ka strateškoj luci Mukala, i tim povodom oštro sučeljavanje Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata krajem decembra, kao da ukazuju da između Rijada i Abu Dabija ulaze u novu trusnu fazu… https://edition.cnn.com/2026/01/05/middleeast/uae-saudi-power-struggle-yemen-intl
Na suprotnoj obali Adenskog zaliva, poseta izraelskog šefa diplomatije Gideona Saara 6. januara Hargeisi (na slici)—glavnom gradu Somalilenda, a na poziv predsednika Somalilenda Abdirahmana Mohameda Abdulahija nova je potvrda spremnosti pojedinih globalnih aktera da geopolitički status quo nadalje odmeravaju aršinima svojih nacionalnih interesa. Inače, koliko 22. decembra Izrael je postao prva država članica UN koja je priznala Somalilend (odvojio se od Somalije 1991). Saar je inače u Hargeisi objavio da su se Izrael i Somalilend dogovorili o imenovanju ambasadora i otvaranja ambasada. „ To ćemo brzo učiniti“, najavio je Saar, dodajući da dve zemlje žele da grade trajno i toplo prijateljstvo ne samo između dve vlade, već takođe između naroda Somalilenda i naroda Izraela ( https://www.al-monitor.com/originals/2026/01/first-israels-foreign-minister-visits-somaliland-what-know).
Koliko je tu prijatelja u okruženu, zagonetka je.
