Gibraltar—Dukm (luka u centralnom Omanu) : 3435 nautičkih milja (6362 kilometra). Tu razdaljinu mogao bi –prema tekućim planovima zvaničnog Londona—preći amfibijski brod „Lyme Bay“, Kraljevske mornarice Velike Britanije jednog dana, nakon što tekuća ratna nadgornjavanja SAD i Irana prestanu u Ormuskom prolazu i okolini.
Da li će 33 metra dugi „Lyme Bay“ krenuti u desetodnevnu plovidbu iz sadašnje baze na Gibraltaru do luke Dukm (na oko 600 kilometara od Ormuskog prolaza) kako bi –otpočeo misiju detektovanja i uništavanja mina postavljenih u Ormuskom prolazu, pitanje je čiji odgovor ne zavisi samo od kalkulacija britanskih stratega.
Kako stvari sada stoje, prekid aktuelnih američko—iranskih oružanih dejstava u Ormuskom prolazu i vodama obližnjeg Omanskog mora nije još na vidiku. Iranska nacionalna garda koliko danas (22. aprila) dejstvovala je protiv stranih komercijalnih brodova u Ormuskom prolazu, nakon Trampove odluke da produži prekid vatre sa Iranom (na predlog Pakistana) i to , barem do 26. aprila. https://www.eurasiareview.com/22042026-iran-seizes-two-ships-in-strait-of-hormuz/. Amerikanci pri tom istovremeno ne odustaju od blokade iranskih luka.
Na stranu da li američki predsednik Donald Tramp, ponovo signalizira mogućnost nastavka pregovora sa Teheranom. (https://www.kurdistan24.net/en/story/909801/white-house-says-trump-has-not-set-deadline-for-iran-peace-proposal). Iranci kao da su i dalje, tim povodom uzdržani. (https://www.aljazeera.com/news/2026/4/22/iran-blames-trumps-blockade-for-diplomatic-impasse-as-fragile-truce-holds).
Mozda između ostalog i zato što na Zapadu već postoji strepnja da su Iranci postavili podno Ormuskog prolaza, neizvestan broj mina „modela“ Maham 3 i Maham 5 , kao i tuce „patuljastih“ podmornica klase Ghadir, kadrih da dejstvuju protiv raznog brodovlja, među njima na primer i tankera krcatih naftom i tečnim gasom (LNG). Uza ovo, pojavljuju se i spekulacije o tome gde su tačno mape svih lokacija mina postavljenih u Ormuskom prolazu od 28. februara do danas… (https://www.aljazeera.com/economy/2026/4/13/what-do-we-know-about-sea-mines-in-and-around-the-strait-of-hormuz).
Od ovih delikatnih neizvesnosti za vojne stratege sa raznih strana sveta, još je veći košmar svetske trgovačke mornarice od eventualnog „bliskog susreta“ sa podvodnim minama u Ormuskom prolazu i okolini.
Stvarno, koliko je podvodnih mina postavljeno unutar Ormuskog prolaza od izbijanja sukoba SAD i Izraela protiv Irana?
To pitanje je, zasigurno od značaja i za američkog predsednika Donalda Trampa koji slobodnu plovidbu Ormuskim prolazom i danas smatra jednim od ključnih ciljeva „vojne operacije“ protiv Irana.
Tim povodom, Pentagon je počeo sa „raspoređivanjem bespilotnih i autonomnih površinskih platformi koje mogu da vuku napredni sonarni sistem za otkrivanje mina radi otkrivanja onih koje su postavile iranske pomorske snage“ (https://www.zerohedge.com/technology/us-navy-deploys-sea-robots-sweep-hormuz-chokepoint-mines).
U toj akciji pominju se i podmorničke dronove na baterijski pogon, nazvane MK18 Mod 2 Kingfish i Knielfish, koje se mogu spustiti u vodu iz malog čamca, a zatim skenirati u potrazi za minama…
Koliko danas, „Vašington Post“ izvestio je da je Pentagon obavestio Kongres da bi za deminiranje Ormuskog prolaza bilo potrebno najmanje šest meseci, i da takva operacija nije izgledna dok se rat SAD i Irana ne okonča (https://www.washingtonpost.com/national-security/2026/04/22/iran-hormuz-mines/).
Čini se iz svega aktuelnog, da sezona mogućeg postavljanja mina u Ormuskom prolazu možda i nije blizu kraja? U tom slučaju, za očekivati je tamo i prepozicioniranje raznih podvodnih dronova i robota… sposobnih da detektuju mine. Gužva na površini voda Ormuskog prolaza, ali i ispod njih, kao da bi u narednom periodu, mogla biti sve veća.
Amfibijski „Lyme Bay “ teško da će tu ostati po strani.
