U komplikovanim, trenutno—naizgled zastalim, pregovorima SAD i Irana, dve basnoslovne sume novca (250 —300 milijardi američkih dolara) deluju blizu. Naime, krajem maja i naizgled niodakle, u sastavljanju liste potencijalnih akcija koje bi se između SAD I Irana mogle desiti, nakon završetka sukoba, pojavila se suma od 300 milijardi američkih dolara ( https://www.i24news.tv/en/news/middle-east/iran-eastern-states/artc-new-details-negotiations-300-billion-fund-for-iran-and-a-halt-to-fighting-in-lebanon-report). Vašington je bio veoma pažljiv da taj novac poveže sa budućim “ međunarodnim investicionim fondom” to pod vođstvom Amerikanaca. Iranska strana je razgovore oko 300 milijardi dolara imenovala kao “ program rekonstrukcije” (https://www.nytimes.com/2026/05/28/world/middleeast/iran-us-agreement-plan.html). Šta bi bili prioriteti međunarodnog investicionog fonda “za Iran” pod rukovodstvom Amerikanaca nije još poznato. Niti su Iranci izašli sa listom poželjnih prioriteta u slučaju spomenutih 300 milijardi dolara.
Foto: Wikimedia
Mada bi se pravac eventualnog delovanja “fonda”, odnosno “programa” možda već mogao naslutiti.
Naime, još 2023. Khojasteh Mehr, šef Nacionalne nafte kompanije Irana (NIOC), procenio je na međunarodnom ekonomskom forumu u Šangaju, da Iran razmatra do 2031. godine privuče oko 250 milijardi američkih dolara investicija u razvoj domaće petro—industrije (https://ana.ir/en/news/4190/official-iran-ready-for-attracting-250-billion-dollars-investment-in-oil-sector).
Koliko 19. februara ove godine (devet dana pre izbijanja tekućeg sukoba u Persijskom zalivu), Hamid Ganbari, zamenik direktora za ekonomsku diplomatiju u Ministarstvu spoljnih poslova Irana, izjavio je da bi SAD i Iran mogli zajednički da investiraju u naftne i gasne projekte kao deo tekućeg nuklearnog sporazuma koji je u pregovorima, signalizirajući spremnost Teherana da postigne dogovor i izbegne vojni sukob. https://caspianpost.com/iran/iran-proposes-joint-oil-investment-with-u-s-ahead-of-nuclear-negotiations).
„Radi trajnosti sporazuma, neophodno je da SAD imaju koristi i u oblastima sa visokim i brzim ekonomskim prinosom“,ocenio je Ganbar. „Zemlja mora biti spremna za sve scenarije“, dodao je Ganbari, „a istovremeno ozbiljno voditi pregovore“. Ganbari je među potencijalnim oblastima saradnje, pored nafte i gasa, naveo i rudarstvo, urbani razvoj i kupovinu aviona.
Eto, možda pravca u kome bi, danas naizgled nezamislivo, mogli da se u nekoj budućnosti razvijaju odnosi Vašingtona i Teherana.
Američki predsednik Donald Tramp verovatno nije slučajno pre neki dan rekao da bi mirovni sporazum sa Iranom mogao biti čak I važniji od vojničke pobede. https://www.aa.com.tr/en/us-israel-iran-war/trump-expects-us-iran-deal-to-extend-ceasefire-reopen-strait-of-hormuz-over-the-next-week-report/3953666).
