Tajming nije mogao biti delikatniji: sredinom ove sedmice, jemenski Huti i nemački minolovac „Fulda“ pokrenuli su se, svako iz svojih veoma različitih razloga, u akciju u pravcu severa. Naime jemenski pobunjenički pokret „Ansar Alah“ izvršio je u sredu i cetvrtak –u okviru prethodno najavljene pomorske blokada luka Saudijske Arabije na Crvenom moru—balističke napada na dva saudijska mega tankera „Layla“ i „Encelia“ . (https://www.bbc.com/news/articles/cpw9xzx9r4ko).
Iza toga, ratni sukob u Persijskom zalivu, iniciran dejstvima Izraela i SAD protiv Irana 28. februara, proširen je i na region Crvenog mora, uzastopnim udarima avijacije Saudijske Arabije na jemensku luku Hodeida. (https://www.aljazeera.com/news/2026/7/24/saudis-strike-yemens-houthi-held-hodeida-rebel-media).
Usledili su potom, raketni udari Huta na naftne instalacije Saudi Aramco“-a kod luke Janbu na Crvenom moru i grada Jazan. (https://www.ndtv.com/world-news/us-iran-war-houthis-attack-saudi-aramco-oil-sitenear-red-sea-us-holds-back-strike-on-iran-for-1st-time-in-2-weeks-11822739).
Uz put, tanker „Encelia“ pogoođen je nedientifikovanim projektilom 130 kilometara jugozapadno od grada Al Šukaik u regionu Jazan, nedaleko od granice Jemena. Da li i koliko može da eskalira oružani sukob zvaničnog Rijada i jemenskog „Ansar Alaha“, neizvesno je.
Ono što se zna da je ministarstvo odbrane Nemačke, u četvrtak 23. jula objavilo „relociranje“ minolovca „ Fulda“ i snabdevačkog broda „Mozel“ iz regiona Crvenog mora (iz luke Dzibuti) na Istočni Mediteran (https://www.eurasiareview.com/24072026-germany-withdraws-naval-vessels-from-red-sea-amid-rising-houthi-saudi-tensions/).
Nestabilna bezbedonosna situacija i izostanak skore misije u regionu Ormuskog prolaza, navedeni su kao ključni razlozi odluke Berlina da povuče ta dva nemačka ratna broda iz napete zone nadomak strateškog prolaza Bab el Mandeb ( na slici) na južnom prilazu Crvenom moru. Tim pravcem ka Suecu i Mediteranu, kreće se inača značajna količina nasušnih energenata i drugih roba preko potrebnih EU.
U međuvremenu, „ Fulda“ i „Mozel“ stigli su u Džibuti pre samo mesec dana, kako bi se pridružili— (sad je već izgledno) nesuđenoj „Koaliciji voljnih“ za deminiranje Ormuza—inicijativi Londona i Pariza kojoj se na papiru pridružilo četvrdesetak zemalja. (https://www.defensenews.com/global/europe/2026/06/18/germany-moves-two-ships-to-djibouti-eyeing-multinational-hormuz-mission-this-summer/).
Prema ranijim planovima Evropljana, „ Fulda“ i „Mozel“ trebalo je da unutar armade „Koalicije“ da povedu zadatak pronalaženja mina u Ormuskom prolazu.
Kako će Brisel razumeti odluku Berlina da baš sad povuče dva ratna broda sa sidrišta u Džibuti, vrlo je neizvesno.
Naime, koliko 17. jula EU i Dzibuti sklopili su strateški „ Sporazum o statusu snaga za Operaciju Aspides“ –kojim su Evropljani stekli nove mogućnosti za dalje dejstvovanje na pučinama izmežu Bab el Mandeba i Ormuskog prolaza. (https://www.voiceofemirates.com/en/news/2026/07/17/countering-bab-el-mandeb-threats-eu-reinforces-red-sea-naval-mission-with-strategic-djibouti-accord/).
„ Ovim Evropska unija izražava svoj strateški interes u održavanju bezbednosti, i delovanju u bezbedonosnoj ulozi pod okriljem misija Aspides i Atalanta ovde na severozapadu Indijskog okeana“ general Šin Klensi (Sean Clancy) predsednik EU vojnog komiteta tokom ceremonije u Džibutiju 17. jula. Inače, EU antipratska misija „Atalanta“ je u tom regionu Indijskog okeana od 20008. dok je „Aspides“ sastavljena februara 2024.
Kaja Kalas je u Dzibutiju izašla sa predlogom da bi „brodovi koji su obećani Koaliciji voljnih (za deminiranje Ormuza), mogli bi, dok sada čekaju tu misiju, biti raspoređeni ovde ( u EU misiju Aspides“), budući da Koalicija voljnih još nije funkcionalna“.
Berlin za „ Fuldu“ i „Mozel“ ima izgleda neke planove na istočnom Mediteranu…
