Dok Vašington najavljuje moguće udare nakon novembarskih međuizbora, Islamabad računa na jačanje turističke saradnje sa Teheranom, a „Rosatom“ vaga izgradnju novih nuklearki u Islamskoj Republici
*
„Ili će potpisati vrlo fer sporazum, ili više neće postojati“. Tim rečima, predsednik SAD Donald Tramp je krajem prethodne sedmice opisao potecijalnu sudbinu Irana, u slučaju da Teheran odbije da prihvati sporazum sa SAD, po uzusima Vašingtona (https://www.yahoo.com/news/politics/articles/trump-cabinet-holds-secret-camp-141137726.html).
Neizvesno je da li ovo gornje : „… oni neće postojati“, znači isto, kao i kada kaže Tramp da će „uništiti“ Iran (https://www.modernghana.com/videonews/bbc/1/727313). Na stranu pitanje, kada bi se i pod kojim uslovima „to“ moglo dogoditi—(predsednik Tramp spominje mogući nastavak „udara“ na Iran nakon novembarskih međuizbora…), dilema bi mogla biti i kojom metodom bi takav cilj mogao biti ostvaren?
Odgovor deluje neizvesno.
Sa druge strane, izvesno je da Vašington u prvi plan bilo kakvog sporazuma sa Teheranom stavlja okončanje iranskog nuklearnog programa, odnosno da nakon završetka sukoba u Persijskom zalivu, Islamska Republika nikada neće imati nuklearno naoružanje (https://www.youtube.com/shorts/Mf_oCzcJ4VQ).
Koliko je od „nuklearnog programa“ do „nuklearnog naoružanja“ , verovatno znaju pregovarači Vašingtona i Teherana.
U međuvremenu, za Teheran je u ovom trenutku „otvaranje Ormuskog prolaza“—prva tema za pregovore o okončanju sukoba sa Vašingtonom. (https://en.yenisafak.com/world/iran-says-strait-of-hormuz-main-focus-of-talks-to-end-us-war-3724101). I još, dok SAD ne ispuni svih sedam postavljenih uslova Irana, tog „otvaranja Ormuza“ izgleda, ne može biti.
U tom napetom raskoraku, Vašington ovih dana šalje oko 7000 mornara i 2000 marinaca ka regionu Persijskog zaliva, kao i treći ratni razarač USS „ Theodore Roosevelt“ (https://apnews.com/article/iran-war-trump-ships-deployment-middle-east-42c23e9af0333f4bc3b4f419cc3a603e).
Iran istovremeno, deluje na više razboja.
Sa jedne strane, iranski šef diplomatije Abas Aragčki najavljuje „još odlučnije dejstvovanje“ Irana u slučaju eventualne nove agresije (https://www.tabnak.ir/en/news/7752/iran-to-give-crushing-response-to-any-aggression). Teheran pri tom, najavljuje raznovrsnu i prilično dugoročnu saradanju sa pojedinim stranim partnerima.
Sa Pakistanom na primer,plan o petogodišnjem proširenje saradnje u oblasti kulture i turizma (https://www.tabnak.ir/en/news/7747/iran-pakistan-to-expand-tourism-cooperation)! A, sa ruskim „Rosatomom“ izgradnju niza novih „većih i manjih“ nuklearnih elektrana (https://www.saba.ye/en/news3798917.htm). Navodno, u toku je evaluacija „više novih lokacija u Iranu“ za izgradnju tih novih atomskih centrala.
Dva scenarija: da Irana „možda neće biti“, i da će tamo nići nove „velike i male nuklearke“, deluju nespojivo.
Negde, u Islamabadu, Moskvi… izgleda veruju da Iran ipak neće biti „uništen“.
