Pre dvadesetak godina, moja životna prijateljica poslala mi je iz Hararea, kofer pun „Barbika“ naše ćerke Marijane, koje nisu mogle da stanu u prtljag prilikom našeg iseljavanja iz Zimbabvea. Prelepe, vitke lutke plavušaste duge kose, odevene u vedru odeću za sve prilike, od plaže do venčanja, decenijama su bile san devojčica širom sveta. San proizveden u Kini, najpre za najbogatije tržište sveta u Americi, a potom i za milione drugih klinki koje su vežbale frizure na toj lutki, menjale joj haljine, cipele, spremale njenu kuhinju, sobe… sve proživljavajući sa lutkom, viziju života u ružičastom.
Globalni američko—kineski „Barbi san“ trajao je decenijama. U našem slučaju, Marijaninim „Barbikama“ i danas se igra naša unuka Mia: uredno ih ponekad zajedno kupaju, suše kose, sve pricajući koliko je sve lepo kada si lepa kao lutka.
„Barbika“.
Uporedo „Barbi eru“ pratila je pažljivo podsticana želja za posedovanjem što više, i što različitijih „Barbika“, kao i drugih, mnogo novijih i „modernijih modela“ dečjih igračaka u originalu ili kopija—verzijama. Tako se i dogodilo da je Amerika ubedljivo najveća mušterija „Barbi“ lutaka na svetu, uz put postala i najveći globalni dužnik. Nacionalni dug SAD iznosio je ovog juna 36 211 469 miliona američkih dolara.
Naravno, ne samo zbog Barbika, već zbog postavke svetskog poretka u kome je američki potrošač izrastao u naizgled nezistog kupca roba sa svih strana sveta, pocesto i bez obzira na cenu. Izmedju ostalog zahvaljujući i Njegovom Veličanstvu „kreditu“.
Ta faza istorije modernog sveta, iznegovana još od kraja Drugog svetskog rata, u ovom vremenu, izgleda se završava. I, to odlukom američkog predsednika Donalda Trampa, koji je radikalni obrt u trgovinskom odnosu SAD prema Kini, i ostatku sveta, ne tako davno objasnio upravo na primeru dečjih lutaka.
„Sve što kažem je da mladoj dami, devojčici od deset godina, devojčici od devet godina, devojčici od 15 godina, ne treba 37 lutaka…Ne mislim da lepoj devojčici – koja ima 11 godina – treba 30 lutaka. Mislim da mogu imati tri ili četiri lutke jer je ono što smo radili sa Kinom bilo je jednostavno neverovatno.“ izjavio je proletos 47. Predsednik SAD.
Na stazi dramatičnog sučeljavanja dve najveće ekonomije sveta, Amerike i Kine, lider SAD otpočeo je tako u aprilu carinsku revoluciju, koja od 7. avgusta postaje nova realnost ne samo –za sada za 69 država sveta, već i na jedan dosad neviđen način, i za američke potrošače.
Naime, američki uvoznici biće prinudjeni po novom, da izdvoje veći novac za nabavke stranih roba (zavisno kojih, i iz koje zemlje) na koje su milioni potrošača u SAD do “juče” smatrali sastavnim delom svoje svakodnevice. Da li će jedni moći da se liše drugih?
Mozda bi se moglo reci, da američki predsednik Donald Tramp procenjuje da je “Barbi—Americi” vreme da odraste. Jednako kao i brojni oslonci njene višedecenijske potrosačke pomame.
Mogao bi, stoga, ovo stvarno biti trenutak nastajanja jednog sasvim Novog Sveta.
