Na kraju krajeva, Katar je ključni svetski izvoznik tečnog gasa (LNG), jedna od najbogatijih država sveta, sa oko tri miliona stanovnika, basnoslovnim ulaganjima u SAD, EU i novim investcionim iskoracima prema Kini i Rusiji. Uz put, tu je i strateška vazduhoplovna baza al Udeid (sa najdužom pistom u Zalivu)- u kojoj je i sedište isturenog štaba Centralne komande armije SAD sa nekoliko hiljada stacioniranih američkih vojnika.
Bilo kako bilo, glavni grad Katara, Doha doživela je u junu „raketni šok“iz vedra neba, kada je Iran tokom „dvanaestodenvnog rata“ protiv Izraela, gađao bazu al Udeid, zapadno od Dohe. Izveštaji o rezultatima te vojne akcije Teherana, protivurečni su.
U međuvremenu, ovonedeljno dejstvo ratne avijacije Izraela u kojoj je deset bombi izbačeno na stambenu zgradu u elitnom kraju Dohe—kako bi izuzetno preciznim gađanjem eliminisala tamo okupljenu grupu lidera Hamasa—predstavlja drugi vojni udar na ključnog saveznika SAD u nemirnom regionu Arabijskog poluostrva i Persijskog zaliva.
U nizu potonjih reakcija Katara, Izraela, arapsko—iranskog komšiluka, i šire međunarodne zajednice, nekoliko signala ukazuje na moguće širenje arene sukobljavanja u tom regionu. Možda i dalje.
Sa svoje strane, premijer Katara šeik Mohamed bin Abdulrahman Al Tani upozorio je da je „Država Katar posvećena odlučnoj akciji protiv svega što je usmereno na njene teritorije, zadržava pravo da uzvrati i preduzeće sve neophodne mere da uzvrati“.
Sa svoje strane, premijer Izraela Benjamin Netanjahu upozorio je:“Kažem Kataru i svim nacijama koje pružaju utočište teroristima, ili ih proterajte ili ih privedite pravdi — jer ako vi to ne učinite, mi ćemo“.
Neizvesno je da li bi Savet bezbednosti UN, na vanrednoj sednici zakazanoj na zahtev Alžira i Pakistana, mogao da neutrališe navedene najave al Tanija i Netanjahua.
U međuvremenu, posmatrači sa strepnjom šire geografske karte.
Sedište Hamasa u Dohi, američka vojska u al Udeidu, mirovni pregovori za Gazu, sudbine izraelskih talaca, energo—partnerstvo sa Iranom… da li je Katar danas u poziciji da održi svoju brižljivo negovanu neutralnost? I da li je neutralnost i dalje moguća opcija?
Iz drugog registra: ako lideri Hamasa iz Dohe krenu da se kreću po regionu Arabijskog poluostrva i Persijskog zaliva, a možda i negde dalje, diljem Azije, ko bi sve kome mogao da se nađe na meti?I ko sve onda može da zadrži „pravo na uzvraćanje“. I onda kakvo „uzvraćanje“?
Kako stvari sada stoje, čini se da udari najpre Irana, a sada i Izraela na teritoriju suverenog Katara, podsećaju na počesto delikatnu ranjivost aktera „između dve vatre“.
