Četvrta runda trgovinskih pregvora SAD—Kina, otpočela je juče u Madridu (do 17. septembra), sa najavom američkog ministarstva finansija da će razgovori u španskoj prestonici obuhvatiti „ključna pitanja nacionalne bezbednosti, ekonomije i trgovine od obostranog interesa, uključujući TikTok i saradnju u vezi sa mrežama za pranje novca koje prete i SAD i Kini“.
„Madridskoj rundi“ pregovora prethodila je sedmica oštrih upozorenja Vašingtona partnerima na Zapadu, da je trenutak da se diže „carinski zid“ prema prema Kini (i Indiji).
„ Kina ima jaku kontrolu, čak i uticaj na Rusiju:ove tarife razbiće taj uticaj“, poručio je šef Bele kuće u subotu, u pismu upućenom članicama NATO-a, i „svetu“. U tom pismu vojnom savezu 32 države, Tramp je predložio da se ujedine u nametanju carina od „ 50 do 100 odsto“ prema Kini (i Rusiji). Ponajviše zbog trgovine sibirskom naftom, unosnog biznisa koji –smatraju sa obe strane Atlantika—Moskvi omogućava da finansira tekući rat u Ukrajini.
„ U svakom slučaju, spreman sam da ’krenem’, kada budete vi. Samo recite: kada“, najavio je Tramp, dvostruko uslovljavajući američko pridruživanje „velikim sankcijama“ protiv Moskve. Najpre zahtevom da sve članice NATO—a prestanu da kupuju rusku naftu, i istovremeno kolektivno uvedu „50—100 odsto“ carine prema Kini i Indiji.
Kina je u subotu reagovala munjevito.
Naime, kineski šef diplomatije Vang Ji je tokom posete Sloveniji u subotu poručio: „Rat ne može rešiti probleme, a sankcije će ih samo zakomplikovati. Kina ne učestvuje u ratovima niti planira ratove, ono što radi jeste da podstiče mirovne pregovore i promoviše političko rešavanje žarišta kroz dijalog“, izjavio je Vang nakon razgovora sa Tanjom Fajon, šeficom diplomatije Slovenije.
U kom će sad tonu teći američko—kineski trgovinski pregovori u Palati Santa Kruz (na slici, inace sedište španskog ministarstva inostranih poslova) u Madridu, nezvesno je.
Da Vašington nastoji da ubrzano zbije redove Zapada, deluje očigledno.
Naime, koliko 10. septembra Tramp je predložio EU da prvo oni uvedu „100 odsto carine Indiji i Kini“ (zbog kupovine ruske nafte) pa će ih Amerika slediti. Potom je 12. septembra Skot Besent, američki ministar finansija sugerisao članstvu G7 da „ smesta uvedu 50—100 odsto carine Kini i Indiji (zbog kupovine ruske nafte)“ i druge mere.
Kako sada EU, G7 i NATO da se postave prema najnovijim carinskim predlozima Vašingtona a protiv Kine?Jednoglasje kao da unapred nije izvesno.
„ Slovenački predsednik Nataša Pirc Musar u subotu je pohvalila Kinu, kao odgovornu veliku zemlju, zbog pridržavanja multilateralizma i davanja primera međunarodnoj zajednici“, prenela je kineska CGTN.
Bilo kako bilo, nije zagonetka samo da li će se, i kada članice EU, G7 i NATO izjašnjavati povodom najnovijih carinskih incijativa SAD. Već i šta je sledeći potez Vašingtona, kad stignu ti odgovori?
