Sprema li se hakerski napad na Panamski kanal—stratešku globalnu pomorsku „prečicu“ kojom je u prvih pet meseci ove godine, u oba smera između Atlantika i Pacifika, prošlo 1200 mega—brodova?
Ovo pitanje, nije direktno postavljeno na nedavnoj sednici Saveta bezbednosti UN (SB UN), posvećenoj globalnoj pomorskoj bezbednosti, i između ostalog, rešavanju novih izazova na Svetskom moru, na primer porasta broja „ataka“ sajber—kriminalaca na globalne luke. Verbalni sukob—„povodom Panamskog kanala“—između Doroti Šea (Dorothy Shea) američke ambasadorke i v.d. predstavnika SAD u UN, i Fu Konga (Fu Cong) ambasadora NR Kine u Svetskoj organizaciji tom prilikom, privukao je veliku medijsku pažnju.
„Podržavamo sve veću budnost Paname u reagovanju na zlonamerne sajber aktivnosti. SAD su zabrinute zbog prekomernog uticaja Kine na područje Panamskog kanala, posebno na kritičnu infrastrukturu i lučke operacije. Kineski uticaj u području kanala nije samo rizik za Panamu i SAD, već potencijalna pretnja globalnoj trgovini i bezbednosti..” istakla je ambasador Šea.
Ambasador Fu Kong reagovao je smesta. “Izmišljanje laži i neosnovani napadi SAD protiv Kine nisu ništa drugo do izgovor za težnju da se kontroliše kanal. Hegemonizam SAD, mentalitet Hladnog rata i unilateralne akcije ozbiljno pogoršavaju rizik po globalnu pomorsku bezbednost“ uzvratio je Fu.
Ova „diplomatska svađa“ zbila se inače, usred zamršene i još uvek neizvesne prodaje 43 globalne luke (među njima i dva od pet kontejnerskih terminala na Panamskom kanalu: Balboa i Kristobal) mega firme CK Hutchison sa sedištem u Hongkongu, konzorcijumu koji predvodi američka mega—multinacionalna investiciona firma BlackRock.
U medjuvremenu, Valdesi Urkuiza (Valdecy Urquiza), generalni sekretar Interpola, potvrdio je na Ist riveru, da svetske luke i moreplovci sve više više postaju meta novog profila kriminala na Svetskom moru.
„Luke se suočavaju sa talasom sajber upada usmerenih na energetske, komunikacione i logističke sisteme na koje se oslanjaju. Uza sve to, sajber kriminalci mogu da koriste veštačku inteligenciju kao oružje za napade sa većom brzinom, obimom i preciznošću“, dodao je Brazilac Urkuiza.
Koje bi luke i pomorski terminali mogli najpre postati njihove mete nije precizirano na Ist riveru. U međuvremenu, brojni izveštaji potvrđuju da lučke uprave i trgovačko brodovlje na rutama od Baltika i Azovskog mora, preko Gibraltara, Bab el Mandeba, Ormuskog i Molučkog prolaza…grozničavo nastoje da podignu odbranu od napadača koji ne koriste više piratske piroge, lansere i druga „kabasta“ oruđa i oružja …ponekad im je izgleda dovoljan i samo jedan „pelcovani“ USB.
