OPEK je optimista. Koliko to smeju da budu svetski trgovci naftom, u trenutku kada američki ministar finansija Skot Besent upozorava da Kina čini „provokativne (carinske) korake“, ali da je za Vašingtonu dugo najavljivani, a u Pekingu neinicirani susret Donald Tramp i Si Đinpinga ( krajem meseca na samitu ASEAN—a), „i dalje u igri“?.
Drugim rečima, koliko je „geopolitka“ u ovom trenutku uticajan faktor na cenu barela?
Sa jedne strane, OPEK u svom današnjem (mesečnom) izveštaju očekuje da će „svetska ponuda nafte sledeće godine biti bliska potražnji, jer šira grupa OPEK+ povećava proizvodnju, pokazao je izveštaj OPEK-a objavljen u ponedeljak, što označava promenu u odnosu na prošlomesečne prognoze, koje su projektovale manjak ponude u 2026. godini“, preneo je Rojters (https://www.reuters.com/business/energy/opec-holds-oil-demand-outlook-points-smaller-2026-supply-deficit-2025-10-13/)
Istovremeno, OPEK zvuči ohrabrujuće i kada procenjuje da „Svetska ekonomija nastavlja da pokazuje solidan rast „, zadržavajući prognozu da će globalna potražnja za naftom porasti za 1,3 miliona barela dnevno ove godine, i nešto bržim tempom u 2026. godini. „Robusna globalna ekonomska dinamika viđena u trećem kvartalu 2025. godine, zajedno sa revizijama rasta naviše u drugom kvartalu 2025. godine u SAD i Japanu, kao i snažni podaci iz Indije i Kine, pojačavaju stabilne izglede za globalni rast“, saopštio je OPEK
U međuvremenu, tekući lagani rast cene barela (laka teksaska nafta WTI, dostigla je danas , 59,35 američkih dolara po barelu, odnosno plus 2,5 odsto na dnevnom nivou), u ringu je dve, naizgled nepovezane činjenice. Najpre, američki predsednik Donald Tramp je u današnjem govoru u izraleskom Knesetu objavio da je „rat završen“ između Izraela i Hamasa, što bi trebalo da ukazuje na buduća mirnija vremena, makar na Bliskom i Srednjem Istoku. Tramp je istom prilikom objavio i da su SAD spremne na „dil“ sa Iranom, kada bude Teheran spreman na to“.
Na drugom kraju sveta, govoreći na otvaranju godišnjeg sastanka Poslovnog saveta Brazila i Kine, ambasador Žu Ćingćao je rekao poslovnim liderima, visokim brazilskim zvaničnicima i diplomatama da je Peking posvećen održivom razvoju i izgradnji poslovnog okruženja „svetske klase“, dok se zajednički bavi izazovima koje predstavlja sve nestabilniji globalni trgovinski pejzaž. Ambasador Žu je tom prilikom osudio američki „zakon džungle“ u carinskom obračunu sa drugima. Ambasador istovremeno kritikovao je „neke velike sile, opsednute supremacijom moći“ .
Tako sada, dve nade petro berzi : u odživi mir u Gazi, i šire na Bliskom i Srednjem Istoku; i želju kako Vašingtona tako i Pekinga da makar izbegnu skori otvoreni carinski rat—ako ne već harmonizaciju odnosa dve vodeće ekonomije sveta, koliko god poželjne, ipak ostaju kao dve „ geopolitičke nepoznate“. Nepredvidivi razvoj prilika na Bliskom i Srednjem Istoku ( u areni najave početka primene druge faze Trampovog mirovnog plana za Gazu), i neizvesni profil najavljene sledeće runde carinskih pregovore SAD i Kine (tekuće „primirje“ ističe 9. novembra) pozivaju na kontinuirani geopolitički oprez aktera globalnog tržišta nafte.
