Svetsko trzište nafte „to“ ipak ne može da izdrži: koliko večeras (29.1.26) pojavile su se vesti da mornarica Irana ovih dana planira združene pomorske manevre sa Kinom i Rusijom, u vodama Omanskog mora i Indijskog okeana (https://ina.iq/en/international/45136-iranian-maneuvers-with-china-and-russia-in-the-sea-of-oman-and-the-indian-ocean.html), navodno uključujući i vežbe bojevim gađanjem u oblasti Ormuskog prolaza od „sledeće nedelje i ponedeljka“. Sve to, u trenutku kada se američka pomorska „ armada“ predvođena sa USS AbrahamLincoln—om silovitim nuklearnim nosačem aviona, plovi Indijskim okeanom, kako stvari sada stoje, u pravcu Ormuskog prolaza.
Američka flota „ spremna je, voljna i kadra da hitro ispuni svoju misiju, brzo i nasilno, ako je neophodno“, predsednik SAD Donald Tramp poručuje tim povodom (https://www.france24.com/en/middle-east/20260129-warships-fighter-jets-what-is-massive-us-armada-on-way-to-iran).
Da li je na horizontu američki udar na Iran, i onda odgovor Teherana?
Globalni petro—trgovci pred takvim geopolitičkim zagonetkama gube danas pribranost: barel „brent“—a upravo doživljava novi rast cene (70.90 $ ), odnosno, najvišu vrednost od prošlog juna. Istovremeno, laka teksaska nafta WTI ide za 65, 56$ ( blizu vrednosti krajem prošlog septembra) (https://www.rnz.co.nz/news/business/585440/oil-prices-surge-4-percent-to-five-month-high-on-worries-us-could-take-action-against-iran). Ormuskim prolazom prolazi oko 20 odsto nafte namenjene globalnom tržištu, iranski bareli od strateškog su značaja za Kinu: odatke spekulacije o tome šta bi moglo da se desi u slučaju, preteće oružane konfrontacije, mrse račune svima koji trguju „crnim zlatom“.
Uza svo dizanje napetosti, američki lider, ali i iranska strana, svako na svoj način ističu nekakvu mogućnost eventualnog dijaloga…( https://www.bbc.com/news/articles/cly5pd459gko) ; (https://www.news18.com/world/iran-says-open-to-talks-with-us-if-negotiations-genuine-amid-trumps-renewed-threats-ws-kl-9862529.html).
Moglo bi se ovde postaviti pitanje: šta biva ako, u nečem nalik na „poslednji momenat“, ipak dve strane, dođu do spozanje da …Maskat, glavni grad Omana deluje sasvim pristojno za „taj kontakt“?
Na stranu svi drugi aspekti, trgovci naftom, možda bi smeli da se opuste… makar na tren. U tom, u ovom času, naizgled neverovatnom scenariju (ne zaboravimo koliko američki predsednik veruje u svoju ulogu globalnog mirotvorca)—šta bi mogao biti sledeći plan plovidbe „armade“…?
Indijski okean –treći najveći na svet–„armadi“je prilično daleko od kuće. Ali, američka baza na Dijego Garsija (na slici) nije. Možda ne treba onda da čuti, što su Velika Britanija i SAD, u sredu 28. januara, navodno obnovili razgovore o budućnosti arhipelaga Šagos—gde se nalazi baza Dijego Garsija, i to nakon što je predsednik SAD Donald Tramp, nameru Londona da dotično ostrvlje vrati pod suverenitet Mauricijusa prošle sedmice nazvao „velikom glupošću“. ( https://www.foxnews.com/world/uk-reopens-chagos-islands-talks-us-following-trump-criticism-deal-reports).
Svetske trgovce naftom, i vodeće kupce barela iz pravca Ormuskog prolaza, na pučinama Indijskog okeana, tek bi se mogli suočiti sa novim jednačinama sa više nepoznatih.
