Pretnja jemenskih Huta širenjem fronta sukoba izvan Persijskog zaliva, potvrđuje signal Teherana o ekonomskom pritisku na “druge zemlje” radi okončanja rata
*
Kamal Harazi, spoljnopolitički savetnik vrhovnog lidera Irana ima viziju okončanja tekućeg ratnog sukoba Izraela i SAD protiv Irana (od 28. Februara) koja ne obuhvata diplomatiju, već siloviti ekonomski pritisak na “druge zemlje”.
“Više ne vidim prostora za diplomatiju…Nema prostora osim ako se ekonomski pritisak ne pojača do te mere da bi druge zemlje intervenisale kako bi garantovale prekid agresije Amerikanaca i Izraelaca protiv Irana“, izjavio je Harazi ove sedmice u ekskluzivnom intervjuu za CNN (https://edition.cnn.com/2026/03/09/middleeast/iran-long-war-kamal-kharazi-interview-intl). Američka televizijska kuća navodi pritom, da je Harazi sugerisao da zemlje Persijskog zaliva i druge zemlje moraju da izvrše pritisak na SAD da okončaju rat.
U medjuvremenu, Iran je izašao sa proširenom listom “legitimnih meta”, među koje Teheran sada svrstava i kancelarije i instalacije “ Majkrosofta”, “Gugla”, “ Palantira”, “Nvidia”-e, “Orakla”, međunarodnih banki, klaud—infrastrukture u Izraelu …(https://www.aljazeera.com/news/2026/3/11/iran-declares-us-israeli-economic-banking-interests-in-region-as-targets). To izgledno može da uznemiriti domaćine stranog mega—biznisa na Arabijskom poluostrvu. Ali, mimo energouvoznika direktno pogođenih obustavom izvoza kroz Ormuski prolaz, ko bi još mogao da se nađe među “drugim zemaljama” koje je Harazi spomenuo u interjvjuu za CNN ?
Odgovor možda treba potražiti na jugozapadnim obodima Arabijskog poluostrva, odakle stižu prve vesti o značajnim manevrima proiranskog pobunjeničkog pokreta Ansar Alah na severozapadu Jemena (https://jewishrhody.com/stories/iran-war-leaves-yemens-houthis-between-a-rock-and-a-hard-place-analysis,145058).
Na toj liniji mogućeg razvoja situacije, Nacionalna uprava za vanredne krize i upravljanje katastrofama Ujedinjenih Arapskih Emirata (NCEMA) demantovala je tvrdnje jemenskih Huta da su ispalili krstareću raketu u pravcu vazdušnog prostora UAE, preciznije ka nuklearnoj elektrani “Barakah”koja inače obezbeđuje 25 odsto elektroenergetskih potreba te zemlje (https://www.sabanew.net/story/en/25788).
Sa druge strane, Huti su već izašli sa pretnjom da bi sa novonastalom ratnom situacijom nad Persijskim zalivom, mogli da zatvore uski pomorski prolaz Bab—el Mandeb, na jugu Crvenog mora, između Arabijskog poluostrva i “Roga Afrike” (na mapi). Pomorskom rutom Istok—Zapad, kroz Bab el—Mandeb inače prolazi 10—12 odsto globalne pomorske trgovine ( mereno kargo težinom i vrednošću tovara) (https://isdo.ch/analysis-of-maritime-geopolitics-on-early-2026-the-red-sea-factor/).
Da li su Huti izvrše “blokadu” Bab el—Mandeba, i time se pridruže iranskoj “rampi” nad Ormuskim prolazom, neizvesno je.
Globalne ekonomske posledice u slučaju takvog “duplog crvenog semafora”, unapred deluju nezamislivo.
