Svetska javnost u ovom trenutku, može samo da se nada skorom završetku sukoba Izraela i SAD protiv Irana: jedan od razloga za ovo teskobno uverenje jeste činjenica da se pojedini akteri zariču na ostvarenje svojih ultimativnih ciljeva borbom i do “poslednje kapi krvi”. (https://iranpress.com/content/315830/iran-army-chief-vows-defend-honor-until-last-drop-blood).
Ko bi proglasio “kraj”, i kako bi izgledalo “megdan polje” nad Persijskim zalivom (na mapi) nakon toga, deluje za sada potpuno neizvesno mnogima, ne samo sve nervoznijim svetskim trgovcima energenata, ili prvim susedima na već uzdrmanom Arabijskom poluostrvu.
Kako stvari sada stoje, procena američkog predsednika Donalda Trampa u ponedeljak, da je taj rat “veoma kompletiran” deluje nejasno ako se na primer uzme u obzir opseg delovanja vojnih snaga SAD već sledećeg dana u oblasti Ormuskog prolaza (https://www.theguardian.com/news/2026/mar/11/us-iran-strait-of-hormuz-mine-boat-attacks).
Jednako kao i ratne avijacije Izraela danas (sreda 11. mart) na zapadu Irana (https://www.jpost.com/middle-east/iran-news/article-889553).
Ali i istovremenih iranskih raketnih udara na međunarodni aerodrom u Dubaiju i ciljeve širom Persijskom zaliva (https://www.ttnews.com/articles/iran-targets-oil-facilities).
Da li bi se “mala ekskurzija” –kako je predsednik SAD početkom sedmice opisao udar na Iran (https://fortune.com/2026/03/10/trump-says-iran-war-end-soon/), ipak mogla izroditi u istorijski ispit izdržljivosti učesnika ?
I, onda kojih sve profila “izdržljivosti”?
Najmanje dva signal ukazuju u ovom trenutku, da bi sukob Izraela i SAD protiv Irana, mogao da potraje.
Sa jedne strane stoji “razočaranje” predsednika SAD Donalda Trampa izborom Modžtabe Hamneija za vrhovnog verskog vođu Irana (https://www.aljazeera.com/news/2026/3/9/trump-slams-mojtaba-khameneis-appointment-as-iran-projects-defiance).
Inače, Modžtaba Hameneji izabran je za vrhovnog vođu šiitskog Irana, nakon atentata na njegovog oca vrhovnog vođe i ajatolaha Ali Hameneija ubijenog prvog dana udara Izraela i SAD na Iran 28. februara. Tada je u noge izgleda bio ranjen i Modžtaba Hamenei (https://www.indiatoday.in/world/story/new-supreme-leader-mojtaba-khamenei-injured-in-war-but-safe-says-iran-presidents-son-2880277-2026-03-11).
U međuvremenu, razumevanju ratnog amfiteatra radi, šiitizam je „jedan od dva, odnosno tri glavna pravca (struje), denominacije u islamu“ (Rade Božović, Vojislav Simić, Rečnik Islama, st.191, 2010). U toj islamskoj zajednici „ajatolah“ je : „ ’ božji znak’ , u šiitskom islamu visoko duhovno zvanje koje se dodeljuje jednom od 12 izabranih Alahovih vernika ili mudždehida, autoritativnih poznavalaca vere…Titulu ajatolaha dodeljuju od prošlog veka autoriteti—pravnici …koji su vezani za poznata šiitska učišta u Komu, Tebrizu ili Mešhedu…“ (ibid, st. 31).
Moglo bi se ovde postaviti pitanje: kako razumeti prošlonedeljni iskaz američkog predsednika Donalda Trampa da „mora da bude uključen u proces selekcije“ sledećeg iranskog lidera (nakon ubistva ajatolaha Ali Hameneija)? (https://www.reuters.com/world/middle-east/trump-says-he-needs-be-involved-selecting-irans-next-leader-axios-reports-2026-03-05/).
Da li Donald Tramp u aktuelnom sukobu sa Iranom razume neprijatelja tema je niza analiza ovih dana (https://www.bloomberg.com/opinion/articles/2026-03-10/iran-war-trump-doesn-t-know-his-enemy-that-gives-iran-an-edge; https://www.indrastra.com/2026/03/trump-sees-short-war-in-iran-tehran-is.html).
U odgonetanju te dileme fokus je uglavnom na uvidima u profile vojnih arsenala, strategija i taktika… Osvrt na one druge razlike izmedju aktera ovog rata nad Persijskim zalivom, možda upravo nosi razrešenja zagonetke o mogućoj dužini aktuelnog rata nad Persijskim zalivom.
Ako se u međuvremenu ne pojavi opšteprihvatljivi „diplomatski mesija“—pomiritelj…To bi mogao biti onaj drugi signal da bi ratna „tempirana bomba“ nad Persijskim mogla još da nastavi da kuca…
