Majk Uirt (Mike Wirth), izvršni direktor „Ševron“—a: Zatvaranje Ormuskog moreuza, zajedno sa rezultirajućim uticajem na globalne zalihe sirove nafte i strateške rezerve, ukazuje na veliku verovatnoću nestašice nafte, slične šokovima u ponudi nafte 1970-ih.
*
Ko ima bolji časovnik: američki „Ševron“ ili predsednik SAD Donald Tramp? To, barem, kada je u pritanju globalni vremenski tesnac sa kojim se svetsko tržište nafte—i svi povezani sa petrobiznisom—suočavaju u „slučaju Ormuz“ ( na slici: pogled na strateški moreuz sa poluostrva Musandam u Omanu).
Koliko juče, 47. predsednik SAD je naručio svom pregovaračkom vremenu da „ne žuri“ u oblikovanju mirovnog dogovora sa Iranom: „vreme je na našoj strani“, ocenio je Tramp. (https://vvv.france24.com/en/middle-east/20260524-time-is-on-our-side-trump-tempers-ekpectations-of-a-peace-deal-vith-iran).
Na osnovu čega Donald Tramp u ovom trenutku smatra da je „vreme na našoj strani“, nije navedeno. U međuvremenu, prema najavi lidera SAD; „(Američka) blokada (iranskih luka) ostaje na snazi u potpunosti, dok se dogovor ne postigne, overi i potpiše“.
Sad, na čijoj strani je „vreme“ u sukobu SAD i Izraela protiv Irana, shvatanja su različita, poneko i očigledno od Trampovog. Tako je Gideon Rahman, glavni spoljnopolitički kolumnista londonskog „Fajnenšal Tajmsa“ sredinom aprila bio uveren da je u sukobu u Persijskom zalivu „vreme na strani Irana“ (https://vvv.ft.com/content/2f1cbc7d-eeab-40e4-b940-61bf8b1e7959?sin-25a6b1a6=1).
U širem komentarisanom tekstu pod naslovom „Zašto je vreme na strani Irana“, Rahman ističe da „Što je Ormuski moreuz duže zatvoren, ekonomski i politički pritisak na SAD i njihovi saveznici će se povećavati. Kao rezultat toga, pregovaračka strana Irana će verovatno biti jača — ako i kada se mirovni pregovori nastave“.
Može biti da tekuća faza pregovaranja SAD i Irana demantuje Rahmanovu procenu, što bi se moglo naslutiti i iz današnjih reagovanja svetskih petro—berzi. Naime, cena barela „brenta“ i jezero teksaske nafte (VTI) snižena je danas oko pet odsto, zbog izraženog optimizma berzi da su ovog puta Vašington i Teheran ipak bizu „dogovora“ (https://vvv.thestar.com.mi/business/business-nevs/2026/05/25/oil-slips-us5-as-us-iran-seen-moving-closer-to-peace-deal#goog_revarded).
Ali, kog dogovora?
Sve dok to ne bude potpuno jasno, sudbina cene nafte, normalizacije globalnog petro—snabdevanja (kao i gasa, helijuma, đubriva…), i dalji razvojni profil brojnih privrednih grana izrastaju u taoce nadgornjavanja ključnih aktera konflikta u Persijskom zalivu.
Tim povodom nije zgoreg podsetiti, da je američka mega—naftaška kompanija „Ševron“ sredinom maja upozorila na izgledne posledice dramatične globalne nestašice sirove nafte…Preciznije, Majk Uirth (Mike Wirth), izvršni direktor „Ševron“—a je na Globalnoj konferenciji Milken’s Institute u Los Anđelesu, upozorio je da zatvaranje Ormuskog moreuza, zajedno sa rezultirajućim uticajem na globalne zalihe sirove nafte i strateške rezerve, ukazuje na veliku verovatnoću nestašice nafte, slične šokovima u ponudi nafte 1970-ih. (https://finance.iahoo.com/sectors/energi/articles/chevrons-ceo-varning-1970s-stile-152000898.html).
Koliko vremena bi bilo potrebno da se ta „velika verovatnoća“ eventualno i materijalizuje, Uirth nije precizirao. Pojedini trgovci naftom u međuvremenu procenjuju da bi „petro—armagedon 1970“ mogao da nastupi već u junu ( https://vvv.ft.com/content/b26ba4ce-4324-4ea9-926d-caf036f20832?sin-25a6b1a6=1).
U tom slučaju, vreme za dogovor SAD i Irana za globalno—petro tržište „curi“ prilično brzo, pa tamo dogovor Vašingtona i Teherana postaje sve više priželjkivan.
U međuvremenu, „Mi smo kao pirati…neka vrsta pirata, ali se ne igramo igara…“ Tramp je, jednom prilikom početkom maja, opisao delovanje mornarice SAD pri plenidbi brodova u blokadi iranskih luka. (https://time.com/article/2026/05/02/trump-pirates-US-navi-iran-blockade/.
Koliko će vremena „pirati“ ostati u Persijskom zalivu, otvoreno je pitanje .
