Ambasada Somalilenda u Jerusalimu, izgledni je vesnik drugačijeg vojno—političkog poretka u areni između strateških pomorskih prolaza: Suec—Bab el Mandeb—Ormuski prolaz
Primorje Somalilenda?
Osam stotina pedeset kilometara obale posred Adenskog zaliva na krajnjem severozapadu Indijskog okeana. Odnosno obala na 300 kilometara „preko puta“ Jemena, i tamošnjih uporišta pobunjeničkog pokreta „Ansar Alah“ koji je u novembru 2023. na južnom prilazu Crvenom moru, počeo da nišani brodovlje „ povezano sa Izraelom“ i lansira projektile ka Izraelu.
Diplomatsko interesovanje zvaničnog Tel Aviva za uspostavljanje i jačanje široke saradnje sa zvaničnom Hargeisom ( na slici), deluje onda prilično razumljivo. Jednako kao i radost zvanične Hargeise da 35 godina od kako je taj region (6,2 miliona stanovnika, 177 000 kvadratnih kilometara) proglasio otcepljenje od Somalije, Izrael prošlog decembra postane prva država članica UN koja je priznala nezavisnost i suverenitet Somalilenda.
Na planu diplomatskog zbližavanja Izraela i Somalilenda, stvari su ovog proleća brzo išle napred uz otvaranje ambasada u Hargeisi i Jerusalimu. Odlukom zvanične Hargeise, Somalilend se naime priključio grupi od sedam država koje priznaju Jerusalim kao prestonicu Izraela (nakon takve odluke predsednika SAD Donalda Trampa 2017).
Bilo kako bilo, Jicak Hercog, predsednik Izraela je primajući nedavno akreditive dr Mohameda Hagija, ambasadora Somalilenda sa sedištem u Jerusalimu istakao : „ Ovo novo i važno partnerstvo između naših zemalja dovešće do buduće saradnje u različitim oblastima, u korist i naših naroda i celog regiona“ (https://x.com/zerohedge/status/2059078341466960081). Iste večeri, predsednik Somalilenda Abdirahman Mohamed Abdulahi razgovarao je telefonom sa premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom (https://www.newarab.com/analysis/will-growing-israel-somaliland-ties-deepen-red-sea-rivalries ).
Koje formate bi predstojeća saradnja Izraela i Somalilenda mogla da dobija u regionu Bliskog i Srednjeg Istoka, pokazaće vreme.
U medjuvremenu, arapsko islamski svet : od Mauritanije do Indonezije, kao da –preko noći, uviđa „crnu ovcu“ u svojim redovima. I to u obliku Somalilenda, gde je islam inače državna religija. Okidač je ovog puta „ambasada u Jerusalimu“. Tim povodom ministarstvo inostranih poslova Jemena upozorilo je Somalilend da je Al Quds ( odnosno Jerusalim) „ okupirani arapski i islamski grad“ ( https://www.saba.ye/en/news3712115.htm). Devetnaest država arapsko—islamskog sveta izdalo je oštro zajedničko saopštenje povodom ambasade Somalilenda u Jerusalimu, i daljeg zbližavanja sa Izraelom (https://www.somaliguardian.com/news/somalia-news/somaliland-jerusalem-embassy-condemned/).
Hargeisa u ovom periodu, izgleda ne haje preterano.
Sa priznanjem Izraela, Somalilend više nije „sam na svetu“. Uostalom da ima baš takvu želju, Somalilend odavno ne krije. Koliko sredinom prošle godine, predsednik Somalilenda Abdulahi je pisao liderima 193 države nudeći im strateški prilaz zemlji u zamenu za priznanje nezavisnosti. „Izrael je jedini odgovorio pozitivno i mi smo zahvalni“, Abdulahi je u januaru saopštio kabinetu vlade u Hargeisi.
Sledeći potez Hargeise na Bliskom i Srednjem Istoku, pripada budućem poretku tog regiona.
