Što duže traje rat u Persijskom zalivu, veće su šanse za masovnu globalnu energetsku
*
Šta biva sa svetskom cenom nafte onog trenutka kada petro—berze prestanu da veruju u skori kraj sukoba SAD i Izraela protiv Irana (izbio 28. februara) ? “Skori kraj”, na primer do kraja maja, do kraja leta ili kraja ove godine?
Okončanje sukoba u Persijskom zalivu, i posebno tajming otvaranja Ormuskog prolaza ( na slici pogled na strateški moreuz iz eksklave Musandam, u sastavu Omana), od presudnog su značaja za cenu barela—isticala je još na početku tog konfliktam izuzetno heterogena galerija aktera: Od Iranske nacionalne garde (IRCG) do američke mega—investicione banke DžejPi Morgan.
„Spremite se da (barel) nafte košta 200 dolara po barelu, jer cena nafte zavisi od regionalne bezbednosti, koju ste destabilizovali“, upozorio je 11. marta Ebrahim Zolfakari, portparol iranske vojne komande, u komentarima upućenim Vašingtonu. https://www.reuters.com/world/middle-east/combatants-mideast-war-trade-more-air-strikes-iran-clamps-down-dissent-2026-03-11/.
Ukoliko Ormuski prolaz “ do sredine maja” bude zatvoren za civilni pomorski saobraćaj (nakon iranske blokade “u znak odmazde”), cena barela mogla bi da dostigne vrednost od 150 američkih dolara, procenjivala je početkom aprila banka “DžejPi Morgan”). https://www.reuters.com/markets/commodities/irans-200-oil-threat-isnt-that-far-fetched-2026-03-17/. Ubrzo potom američka Centralna banka –podružnica u Dalasu, izašla je sa procenom da bi barel nafte mogao da košta 167 američkih dolara, ukoliko Ormuski prolaz ostane nepristupačan za energo—izvoz iz Persijskog zaliva do kraja godine. https://finance.yahoo.com/economy/policy/articles/dallas-fed-extended-hormuz-closure-180620943.html
A, onda je Kristalina Georgijeva izvršni director MMF-a, pomenula šta bi moglo biti sa cenom barela ( i svetskom privredom) u slučaju da se “iranski rat” nastavi i u 2027. (https://www.reuters.com/business/finance/imf-chief-georgieva-warns-much-worse-outcome-if-middle-east-war-drags-into-2027-2026-05-04/). U tom slučaju, barel bi mogao da košta i 125 dolara, ocenila je Georgijeva.
Ova procena sa vrha MMF—a, čini se ukazuje da je u Breton Vuds instituciji uočen prostor za dilemu oko potencijalne dužine sukoba u regionu Ormuskog prolaza. Dakle, mimo kontinuirano “toplo—hladno” narativa članice sa najvećim glasačkim pravima u MMF.u.
Bilo, kako bilo sada su učestala upozorenja i najave da već od juna prete osetne nestašice nafte i petro—derivata širom sveta: Martin Volf glavni ekonomski komentator londonskog “Fajnenšal Tajmsa”, tim povodom ističe da bi “energetska kriza tek mogla da počne”. https://www.ft.com/content/fb290ca1-4fa0-4309-b406-8c850d0b2449?syn-25a6b1a6=1.
U tom slučaju, pošto barel već sledećeg dana?
