Kada saudijski princ prestolonaslednik Mohamad bin Salman razgovara sa iranskim šefom diplomatije Sejedom Abasom Arakčijem o „bezbednosti i stabilnosti u regionu“, najskorije, početkom jula, a nakon „dvanaestodnevnog rata između Izraela i Irana“ i udara Teherana na vojni cilj u Kataru, šta je zasigurno obostrano profitabilna tema za dve zemlje na suprotnim obalama Persijskog zaliva?
Nesmetani izvoz saudijske i iranske nafte kroz Ormuski prolaz i dalje na Indijski okean—deluje kao takva. Kako stvari sada stoje, u dijalogu Saudijske Arabije i Irana, dve osnivačke članice OPEK-a, treća strateška država regiona –Oman (članica OPEK plus od 2016 godine) sve više deluje kao nezobilazni partner.
Sa jedne strane, zato što je plovidba Ormuskim prolazom pod zajedničkom upravom Irana i Omana od 1975. godine (Iran—Oman Maritime Boundary Agreement). A sa druge, zato što su saudijski princ prestolonaslednik Mohamad bin Salman i princ prestolonaslednik Omana Sajid Tejazin bin Haitam, dugogodišnji znanci, imenovani budući čelnici država Arabijskog poluostrva na čije diplomatske veštine sve više računaju međunarodni i regionalni akteri.
U međuvremenu, bojazan globalnih petro berzi da bi Teheran mogao kad—tad da zatvoriti Ormuski prolaz ne jenjava. Što zbog sporadičnih objava radikalnih aktera, što zbog izveštaja da je komandant mornarice Irana kontradmiral Šahram Irani ovih dana obišao površinske i podvodne pomorske jedinice raspoređene u Ormuskom prolazu.
Pomorski poredak u Ormuskom prolazu ipak je drugačiji
Naime, pomorski saobraćaj koji ulazi i izlazi iz Arapskog zaliva kroz Ormuski moreuz, drži se dobro utvrđenih morskih puteva koje je odobrila Međunarodna pomorska organizacija UN. U okviru tog rasporeda ruta , na najužem mestu, i severni/ulazni i južni/izlazni “kanal” idu vodama Omana.
Ali, vremena se menjaju.
Besomučna razmena raketa i eskalacija pretnji izmedju Izraela i Irana, proletos , nagnali su petro—prevoznike da osetno izmene tradicionalnu rutu pri ulasku i izlasku kroz Ormuski prolaz. Naime, unutar moreuza, brodovi se uglavnom drže u potpunosti u vodama Omana, dok su u severnom/”ulaznom kanalu“ ranije plovili rutom uz ivicu teritorijalnih voda Irana: zgusnut pomorski saobraćaj svakako povećava šanse od incidenata raznih profila.
Uza svu ovu gužvu, Kraljevska mornarica Omana (RNO) je na nogama, posebno nakon izveštaja o kretanju izraleskih podmornica ka vodama Zaliva. Kuda sve Kraljevska mornarica Omana trenutno raspoređuje svoje brodove koji deluju iz pomorskih baza na poluostrvu Musandam nije u javnom domenu. Neizvesno je takođe, i kojim tonom ovih dana međusobno komuniciraju zvanični Maskat i Teheran.
U međuvremenu, sa dvora vladara Omana Haitama bin Tarika, stižu vesti da je njegov sin princ prestolonaslednik Sajid Tejazin bin Haitam u jeku izrade novog diplomatskog modela Maskata koji uključujue stratešku ulogu Omana u de—eskalaciji između Irana i Izraela, kao i oko sukoba u Jemenu i širih kriza u regionu.
Dva vladarska naslednika na Arabijskom poluostrvu: u Rijadu i Maskatu, kreću se diplomatskim stazama koje se u stvari sustiču.
