Izvoznici nafte iz Persijskog zaliva isuviše dugo bili su taoci prilika u oko Ormuskom prolazu –smatra Tarik Alvazan, kuvajtski istraživač (posetite stranicu). Primera je tu pregršt. Koliko sredinom juna, besomučna razmena raketa između Izraela i Irana stavila je svetske cene nafte na milost i nemilost dalje sudbine plovidbe tankera kroz Ormuski prolaz (pod kontrolom Irana i Omana, u najužem delu, širok samo 21 nautičku milju). Tih dana, Grčka kao i Velika Britanija upozoravale su svoje trgovačke flote da daljeg budno prate zbivanja na području Ormuskog prolaza. Ondašnji, rekordni skok cene barela (oko 13 odsto u samo četiri dana), verovatno je podstakao procenu londonskog „Lojda“ da bi „potpuni sukob SAD/Izraela verovatno rezultirao efektivnim zatvaranjem (Ormuskog) moreuza“.
Koliko ovih dana, iranski šef diplomatije Abas Aragči ustvrdio je da je zvanička politika Teherana „apsolutno jasna“ u težnji ka miru i stabilnosti u vitalnom plovnom putu Persijskog zaliva. „Iran je proizvođač i izvoznik nafte, a njegova ekonomija u velikoj meri zavisi od nje. Zato želi slobodnu plovidbu za sve“, poručio je Aragči.
Nešto pre toga, Hosein Šarijatmadari, predstavnik Alija Hamneija vrhovnog vođe Irana, naveo je da Teheran „ može da uvede „ograničenja protiv SAD , Francuske, Velike Britanije i Nemačke u Ormuskom moreuzu i da im ne dozvolimo da plove.Samim objavljivanjem takvog ograničenja, cena nafte će skočiti na 200 dolara, a najveći ekonomski udarac biće nanet neprijatelju“ ocenio je Šarijatmadari.
Koliko onda ima do ocene pojedinih petroaktera u Zalivu, da u vremenu kada 80 odsto tamošnje nafte putuje na Svetsko more kroz Ormuski prolaz, treba razmišljati o kopnenim naftovodima, na primer do (budućih) terminala u južnim lukama Omana ili do Janbu-a, luke Saudijske Arabije na Crvenom moru? Odgovor je neizvestan.
U međuvremenu, Oman vrhunskom diplomatijom negovano razvija dijapazone odnosa i sa Kinom i sa SAD. Široka paleta obuhvata tu i mogućnosti novih vojnih odnosa zvaničnog Maskata sa Pekingom i Vašingtonom.
Koliko u maju, Pentagon je Ministarstvu odbrane Omana ponudio širok paket bespilotnih površinskih i podvodnih vozila. Dva meseca kasnije, brigadir Vu Sinjuan, vojni ataše Kine, ocenio je da strateško partnerstvo Pekinga i Maskata donosi „plodnosnne rezultate u pragmatičnoj saradnji u svim oblastima“. Peking po svemu sudeći, ozbiljno računa na unapređivanje vojno—bezbedonosnih odnosa sa Maskatom. „Radujemo se produbljivanju saradnje između dve strane u vojnoj i bezbednosnoj oblasti, što će koristiti obema zemljama i doprineti regionalnom miru i stabilnosti“, dodao je Vu.
U međuvremenu, upućeni posmatrači ističu da Maskat ovih dana uveliko razmatra nedavne ponude Pentagona.
