Američki super nosač brodova USS Gerald R. Ford (CVN—78, sa oko 5000 mornara i 78 raznovrsnih borbenih letelica) prošao je 4. novembra Gibraltar iz pravca Mediterana put Karipskog mora, gde bi trebalo da stigne sredinom novembra. Istog tog dana, američki ministar odbrane Pet Hegset objavio je da su mornaričke snage SAD u vodama istočnog Pacifika dejstvovale protiv jednog broda osumnjičenog za krijumčarenje droge (i usmrtile tom prilikom dva lica). Bio bi to inače najmanje 16. slično delovanje mornarice SAD od početka godine južno od ekvatora.
„ Naći ćemo i eliminisati svaki brod koji namerava da preveze drogu u Ameriku da bi trovao naše sugrađane“, poručio je istom prilikom Hegset.
Ako je, kako 47. predsednik SAD Donald Tramp kaže, Amerika u „ratnom sukobu“ sa narkro—kartelima, dokle bi južno od Američkog zaliva, Vašington mogao da rasporedi svoju vojsku ?
Odgovor za sada deluje, neizvesno.
Kako stvari sada stoje, Vašington najavljuje moguće delovanje američkih vojnih snaga u Meksiku (https://militarnyi.com/en/news/us-may-launch-military-strikes-against-drug-labs-in-mexico/); uz već ojačano prisustvo trupa SAD u Panami (https://www.yahoo.com/news/articles/us-troops-train-panama-jungle-210531677.html); reaktiviranje nekadašnje vazduhoplovne baze u Portoriku (https://www.military.com/daily-news/investigations-and-features/2025/11/03/us-deploys-f-35-fighters-cold-war-era-puerto-rico-base-venezuela-tensions-escalate.html), i najbrojnije koncentrisanje armade u istočnim Karibima od Hladnog rata—ciljano isturene prema Venecueli. Uz put, u tom „vojnopomorsko—antinarko“ pokretu Vašingtona ka jugu Zapadne hemisfere, Blumberg ovih dana objvaljuje iscrpan tekst o razgranatoj trgovini drogama duž Amazona, posebno u oblasti Solimoes u Brazilu (https://www.bloomberg.com/news/features/2025-10-30/cocaine-smuggled-on-oil-barges-threatens-to-draw-trump-anger-to-brazil).
U medjuvremenu, brojni politički akteri u Latinskoj Americi i posmatrači dovode u pitanje objavu Vašingtona da je obračun sa narkokartelima, ključni motiv, impresivnog isturanja mornarice SAD na pučine južnog Atlantika (https://www.intellinews.com/is-venezuela-s-resource-wealth-trump-s-real-target-409446/?source=venezuela).
Koliko u takvim spekulacijama o motivima Vašingtona ima istine, neizvesno je.
Bilo kako bilo, američki predsednik Donald Tramp ove sedmice zvuči uvereno da su “odbrojani dani” predsednika Venecuele Nikolasa Madura na vlasti, pri čemu ističe da još nije doneta konačna odluka o profilu delovanja SAD u vezi Venecuele— države sa najvećim dokazanim rezervama nafte i gasa na svetu. Tim povodom, postoje nagoveštaji da bi jedna od opcija Vašingtona u ovom slučaju moglo biti i “ preduzimanje koraka za preuzimanje kontrole nad naftonosnim poljima” (https://www.nytimes.com/2025/11/04/us/politics/trump-weighs-attacks-venezuela.html)
Svetsko tržište nafte vec strepi da bi eventualna američka invazija na tlo Venecuele ( makar samo do ključnog petro—terminala Hose na severoistoku te zemlje) momentalno i nadaleko izazvale lančane nelagodne posledice po poslovanje rafinerija u Američkom zalivu i u Aziji, , cenu dizela na Zapadu…(https://oilprice.com/Energy/Energy-General/What-a-US-Invasion-of-Venezuela-Would-Mean-for-Global-Oil-Prices.html).
Tako, moglo bi se pretpostaviti da će odluka o sledećem koraku Vašingtona u “slučaju Venecuela” biti doneta nakon pristizanja USS Gerald R. Ford—a u Karipsko more. Šta tamo onda nadalje biva, ostaje da se vidi.
U medjuvremenu, dalje geografsko prostiranje američke borbe protiv trogavaca droge u tom delu sveta moglo bi se naslutiti. “Od Argentine do Meksika, isti obrazac se ponavlja: (tamo deluju) labave mreže trgovaca, brokera i lokalnih grupa koje su fluidne, prilagodljive i daleko od „kartelskih“ struktura iz prošlosti” (https://insightcrime.org/news/why-is-us-attacking-cartels-that-dont-exist/).
Ako je tako, onda ni Ognjena zemlja ne deluje daleko.
