Stiv Vitkof, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Bliski Istok i mirovne misije, sleteo je večeras (5. februar) u Maskat (na slici), glavni grad Omana (https://www.jpost.com/international/article-885777). Dr Abas Aragči, ministar inostranih poslova Irana krenuo je juče—preko Ormuskog prolaza, put Maskata. https://www.aa.com.tr/en/middle-east/iranian-foreign-minister-heads-to-oman-for-nuclear-talks-with-us/3821850).
Viktof i Aragči vodiće sutra pre podne—prema ranijim najavama zvaničnog Teherana, moglo bi se reći, istorijsku rundu, indirektnih pregovora Amerike i Irana o „nuklearnoj tematici“ . I to „uprkos ranijih najava Vašingtona da bi ovog puta na dnevnom redu trebalo da budu i druge teme“, barem tako navodi „Džeruzalem Post“. Prvi korak? Ustupak? Ishod će tek biti naveliko procenjivan na obe strane, u regionu, ali i širom sveta.
U međuvremenu, predsednik SAD Donald Tramp već ranije je isticao da u slučaju Irana, i pored drugih opcija, može dati prednost diplomatiji. (https://www.ynetnews.com/article/q3hoxgv6t).
Sa druge strane, Teheran sada deluje , veoma zainteresovano za predstojeći dijalog (bez obzira na još nepreciziranu formu „indirektne“ razmene mišljenja).
„Ovaj diplomatski dijalog se vodi odgovorno i sa ciljem postizanja pravednog, prihvatljivog i poštovanog razumevanja u vezi sa nuklearnim pitanjem“, najavio je juče Ismael Bagei, portparol iranskog ministrastva inostranih poslova. (https://www.saba.ye/en/news3641668.htm). Prema Bageiju: „Istovremeno, snosimo odgovornost da ne propustimo nijednu priliku da upotrebimo diplomatiju kako bismo zaštitili interese iranskog naroda i održali mir i stabilnost u regionu.“
Koliko ima mesta optimizmu, da će visoki izaslanici Vašingtona i Teherana ovog puta doći do obostrano prihvatljivog saglasja, neizvesno je.
Bilo kako bilo, Maskat je opet pokazao da za Amerikance i Irance , i niz drugih, uticajnih aktera, već neko vreme svojevrsni „diplomatski magnet“.
Tako je na primer, Oman, u areni izrazito podeljenih strana, svojevremeno javno podržao mirovne razgovore Egipta sa Izraelom 1977. i pregovore u Kemp Dejvidu 1978. Koliko 1980. Maskat je bio prva arapska prestonica koja je ušla u delikatni vojni sporazum sa Amerikom.
Bivši direktor CIA Vilijam Berns u svojoj knjizi „Pozadinski kanal” („Back Channel”), otkrio je koliku je ulogu igralo posredovanje Omana u potpisivanju nuklearnog sporazuma Zapada sa Iranom 2015. godine. Prema Bernsu, iranski zvaničnici su porukom preko Omana još 2012. predložili SAD prvi susret u Maskatu.
Koliko će veštine diplomata „Švajcarske Srednjeg Istoka“—kako mnogi vide Oman, predstojećeg vikenda uspeti da približe Vitkofa i Aragčija, liči na „pitanje za milion dolara“.
